E-recepti i u privatnim ustanovama

Iz nekog razloga, ova operacija ostala je potpuno imuna na digitalizaciju, te ćete morati da odete do Doma zdravlja i lično podnesete zahtev za prenošenje kartona u izabranu zdravstvenu ustanovu. Sve to postaje gore ako se prebacujete iz pokrajinskog grada u neki u drugom delu države ili obrnuto, jer su ta dva sistema još uvek razdvojena. Za preseljenje kartona iz pokrajine u neki grad u užoj Srbiji ili obrnuto, potrebno vam je, dakle, pešačko iskustvo koje uključuje lični zahtev za prenos kartona, dva odlaska u RFZO i jedan u Fond PIOR, srećom, sa centralizovanim sistemom. Dodajmo, zahtevi za prenos kartona podnose se posebno za izabranog lekara, za izabranog stomatologa i za izabranog ginekologa. Integracijom sistema u eKarton ove šetnje sa čekanjem (jer kartonu treba desetak dana da pređe put od jednog DZ do drugog) bile bi, nadamo se, završene. Da li će i kada do toga doći? Za sada radimo na objedinjavanju eRecept usluga.

Kako je rekao državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek, građani koji se leče u privatnim klinikama više neće morati da nose kopije medicinske dokumentacije sa dijagnozom i propisanim lekovima izabranim lekarima u domovima zdravlja da bi im izdali elektronske recepte, već će privatni lekari moći da upisuju dijagnoze direktno u e-karton pacijenta.

- E-recept proširujemo sa izabranog lekara na specijaliste i povezaćemo sa privatnim sektorom kako bismo imali uniformni sistem kada su recepti u pitanju - rekao je Mirsad Đerlek. U Srbiji je, prema rečima državnog sekretara, registrovano oko 168 zdravstvenih ustanova kao što su opšte i specijalne bolnice i oko 1.900 poliklinika i ordinacija.

Na ovaj način imaćemo mnogo bolju uvid šta se i koliko propisuje, jer se to odražava i na kvalitet lečenja. Mi do sada nismo imali uvid u to šta propisuju lekari u privatnom sektoru - objašnjava Đerlek.

Naravno, uvid u to šta su pacijenti dobili od privatne prakse stican je na osnovu izveštaja s pečatom i potpisom lekara, koji je pacijent nosio kod izabranog lekara u Dom zdravlja, a ovaj ručno unosio izveštaj sa dijagnozom i profilaksom. Objedinjavanjem sistema tako će se bolje pratiti ceo zdravstveni sistem, a i skratiće se vreme provedeno kod izabranog lekara i makar malo smanjiti gužva.

Državni sekretar naglašava da se na taj način ne zalazi u sistem plaćanja.

Krajnji cilj je da dođe do integracije državnog i privatnog sektora, ali to je izuzetno skup proces. Takođe, nije poznato ni u kom pravcu treba da ide integracija, hoćemo li i koliko plaćati preglede kod privatnika, da li ćemo nositi kod njih zdravstvene kartice ili će nam izdavati potvrde pa da refundiramo troškove kod RFZO.

- Ne smemo opteretiti državu već sa istom količinom novca. Naš zdravstveni sitem je izuzetno skup i moramo da se uklopimo u ono što dobijamo iz buyeta. Ostaće isto samo s onim ustanovama s kojima je Republički fond sklopio ugovor, i tu će biti besplatno podizanje lekova, tamo gde nije potpisan pacijent će snositi teret plaćanja. Ovo će biti probni balon, čija je svrha pre svega za dobrobit pacijenata. Lekar u privatnoj praksi neće više duplirati lekove, već će imati uvid i dati samo terapiju koja je potrebna. Ima puno privatnih subjekata, a mi nemamo uvid u to šta se prepisuje, videćemo da li su neki lekovi s pravom propisani ili ima zloupotreba, i na taj način ćemo ostvariti i uštede - rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Sledeći projekat, kada je reč o digitalizaciji u zdravstvu je e-karton kako bi uvid u tok lečenja imali i lekari u privatnom i u državnom sektoru. Neke pomake na tom polju određene ustanove su već napravile. Tako oni koji s imaju kvalifikovani sertifikat uz čiju pomoć ulaze na sajt e-Uprave, mogu da na stranici e-Zdravlje vide, pa čak i preuzmu izveštaje iz bolnica, ako su u njima boravili. Državne i privatne apoteke već su deo sistema elektronskih zdravstvenih usluga, a pacijentima ostaje da se nadaju da će povezivanjem e-Kartona olakšati prolaz do specijalističkih usluga.

Da li će digitalizacija zdravstvenog sistema otvoriti vrata za punu integraciju zdravstvenog i privatnog sektora, ostaje da se vidi. Činjenica je da u državnom zdravstvu nedostaje lekara specijalista, da se na preglede čeka mesecima, dok je za pregled kod privatnog lekara potrebno izdvojiti podosta novca, pa se mnogi, naročito oni stariji, odlučuju da pogled upru ka bogu, kad već novčanik ne dozvoljava lečenje. U međuvremenu, bar će moći da lekove iz privatne prakse dobiju na recept, pa makar i uz ozbiljnu participaciju.

Ivana Radoičić