Е-рецепти и у приватним установама

Из неког разлога, ова операција остала је потпуно имуна на дигитализацију, те ћете морати да одете до Дома здравља и лично поднесете захтев за преношење картона у изабрану здравствену установу. Све то постаје горе ако се пребацујете из покрајинског града у неки у другом делу државе или обрнуто, јер су та два система још увек раздвојена. За пресељење картона из покрајине у неки град у ужој Србији или обрнуто, потребно вам је, дакле, пешачко искуство које укључује лични захтев за пренос картона, два одласка у РФЗО и један у Фонд ПИОР, срећом, са централизованим системом. Додајмо, захтеви за пренос картона подносе се посебно за изабраног лекара, за изабраног стоматолога и за изабраног гинеколога. Интеграцијом система у еКартон ове шетње са чекањем (јер картону треба десетак дана да пређе пут од једног ДЗ до другог) биле би, надамо се, завршене. Да ли ће и када до тога доћи? За сада радимо на обједињавању еРецепт услуга.

Како је рекао државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек, грађани који се лече у приватним клиникама више неће морати да носе копије медицинске документације са дијагнозом и прописаним лековима изабраним лекарима у домовима здравља да би им издали електронске рецепте, већ ће приватни лекари моћи да уписују дијагнозе директно у е-картон пацијента.

- Е-рецепт проширујемо са изабраног лекара на специјалисте и повезаћемо са приватним сектором како бисмо имали униформни систем када су рецепти у питању - рекао је Мирсад Ђерлек. У Србији је, према речима државног секретара, регистровано око 168 здравствених установа као што су опште и специјалне болнице и око 1.900 поликлиника и ординација.

На овај начин имаћемо много бољу увид шта се и колико прописује, јер се то одражава и на квалитет лечења. Ми до сада нисмо имали увид у то шта прописују лекари у приватном сектору - објашњава Ђерлек.

Наравно, увид у то шта су пацијенти добили од приватне праксе стицан је на основу извештаја с печатом и потписом лекара, који је пацијент носио код изабраног лекара у Дом здравља, а овај ручно уносио извештај са дијагнозом и профилаксом. Обједињавањем система тако ће се боље пратити цео здравствени систем, а и скратиће се време проведено код изабраног лекара и макар мало смањити гужва.

Државни секретар наглашава да се на тај начин не залази у систем плаћања.

Крајњи циљ је да дође до интеграције државног и приватног сектора, али то је изузетно скуп процес. Такође, није познато ни у ком правцу треба да иде интеграција, хоћемо ли и колико плаћати прегледе код приватника, да ли ћемо носити код њих здравствене картице или ће нам издавати потврде па да рефундирамо трошкове код РФЗО.

- Не смемо оптеретити државу већ са истом количином новца. Наш здравствени ситем је изузетно скуп и морамо да се уклопимо у оно што добијамо из buyеta. Остаће исто само с оним установама с којима је Републички фонд склопио уговор, и ту ће бити бесплатно подизање лекова, тамо где није потписан пацијент ће сносити терет плаћања. Ово ће бити пробни балон, чија је сврха пре свега за добробит пацијената. Лекар у приватној пракси неће више дуплирати лекове, већ ће имати увид и дати само терапију која је потребна. Има пуно приватних субјеката, а ми немамо увид у то шта се преписује, видећемо да ли су неки лекови с правом прописани или има злоупотреба, и на тај начин ћемо остварити и уштеде - рекао је државни секретар у Министарству здравља.

Следећи пројекат, када је реч о дигитализацији у здравству је е-картон како би увид у ток лечења имали и лекари у приватном и у државном сектору. Неке помаке на том пољу одређене установе су већ направиле. Тако они који с имају квалификовани сертификат уз чију помоћ улазе на сајт е-Управе, могу да на страници е-Здравље виде, па чак и преузму извештаје из болница, ако су у њима боравили. Државне и приватне апотеке већ су део система електронских здравствених услуга, а пацијентима остаје да се надају да ће повезивањем е-Картона олакшати пролаз до специјалистичких услуга.

Да ли ће дигитализација здравственог система отворити врата за пуну интеграцију здравственог и приватног сектора, остаје да се види. Чињеница је да у државном здравству недостаје лекара специјалиста, да се на прегледе чека месецима, док је за преглед код приватног лекара потребно издвојити подоста новца, па се многи, нарочито они старији, одлучују да поглед упру ка богу, кад већ новчаник не дозвољава лечење. У међувремену, бар ће моћи да лекове из приватне праксе добију на рецепт, па макар и уз озбиљну партиципацију.

Ивана Радоичић