(ВИДЕО) НОВОСАЂАНИН ВАСИЛИЈЕ ГОЛУБОВИЋ НАЈБОЉИ МЛАДИ ГУСЛАР У СРБИЈИ У крви ми је традиција предака
Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије, будући да су гуслари окарактерисани као народни певачи, који су вековима опевали догађаје из националне историје.
Певање уз гусле је уписано у новембру 2018. године на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а данас се нажалост „на прсте” могу пребројати они који су остали верни овом народном српском гудачком инструменту. Екипа „Дневника” ипак је имала ту част да упозна првог гуслара Србије у категорији до 14 година, али и у категорији од 14 до 18, Василија Голубовића.
Гуслање је, можемо рећи, посебна врста уметности, за коју је потребно велико умеће свирања, а Василије за наш лист каже да је са седам година први пут узео тај инструмент у руке. Његова мама Рада добацује да је са две године почео да гусла уз кутлаче и варјаче, а тек што је проговорио, већ је уз мелодију коју су стварали кухњиски алати, хватао тонове и гласом пратио звуке.
– Тата ми је пореклом из Пиве из Црне Горе, а са седам година, када сам био у посети код родбине, слушао сам гусле, и желео сам да пробам и ја да их свирам. Осећао сам да имам то у себи, да ми је у крви традиција предака, и да је мој позив да будем гуслар. Испоставило се да нисам погрешио, јер сам врло брзо успео да изоштрим чуло, разрадим прсте и укомбинујем глас. Након два дана сам, уз брата Богдана, одсвирао прве ноте. По повратку кући, нисам оклевао и одмах сам уписао Школу гуслања „Сандић”. Тада нас је било више и имали смо часове у Новом Саду па ми је било лакше, а након неког времена, када сам савладао тако рећи основе, имам часове један на један у Београду – прича Голубовић, додавши да су му часови гуслања суботом, те је то поподне посвећено „оштрењу” талента.
Први јавни наступ имао је већ са осам година на Коларцу, што је на њега оставило баш велики утисак.
– Ухватила ме велика трема када сам видео толико људи пред којима треба да гуслам, али сам успео да се саберем и одрадим посао како треба, и био сам баш поносан на себе. На првом такмичењу био сам у Никшићу са девет година. То је било савезно такмичење у ком су учествовали гуслари Црне Горе, Републике Српске и Србије, и био сам девети, али ми то није тешко пало, чак напротив, дало ми је мотивацију да још вредније вежбам, јер сам био сигуран да могу да свирам много боље – признаје гуслар.
И већ наредне године, на републичком такмичењу, освојио је прво место, а након пет месеци од тог такмичења, гуслао је Василије и на савезном где је био вицешамипон. Прошле године је опет био првак у гуслању на републичком такмичењу, а на савезном се доказао као трећи у региону. И све то у категоријама до 14 година.
– Од ове године се такмичим у категорији до 18 година, и доказао сам на републичком такмичењу поново да сам најбољи. Увелико се припремам за савезно такмичење које ће бити одржано у Србији у децембру и надам се да ћу овај пут и ту освојити трон. Услов за такмичења је да песма буде епска, народна, а свирао сам различите нумере, углавном су десетерци, и то „Старог Вујадина”, „Смрт Никца од Ровина”, „Диобу Јакшића” и „Сан Вука Мандушића” – прича наш саговорник, који је мишљења да је много теже савладати гусле него гитару, јер прво тај звук са инструмента треба чулно савладати, како би се прсти уклопили са звуком, а на крају се „штимује” глас који најбоље пристаје тоновима овог изворног инструмента.
И. Бакмаз
