Porodica iz Zemuna tuži Institut „Banjica” i RFZO

- Prema Pravilniku RFZO uslov za operaciju je da je krivina kičme 80 stepeni i da je funkcija srca i pluća 50 odsto. Našoj Sonji je krivina bila 100 stepeni, srce i pluća su radili 50 odsto, a koristila je i aparat za disanje. Njoj je trebala hitna operacija kičme i mi nismo dobili papire niti saglasnost za operaciju, te smo sve uradili o svom trošku. Sada tužbom tražimo da nadležni priznaju svoju grešku, kako se tako nešto ne bi desilo drugom detetu, a ne tražimo da nam refundiraju novac – ispričao je za “Dnevnik” Dušan Milošević.

Sve je počelo je 7. septembra 2019. godine kada se iz punog zdravlja njegova mlađa ćerka Sonja požalila na strašnu glavobolju, toliku da je vrištala. Odmah su je odveli u dečju bolnicu u “Tiršovu”, gde su rekli da je u pitanju migrena. Ni sutradan joj nije bilo ništa bolje, te su tog dana otišli u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” gde su Sonji uradili sve pretrage, analize, RTG glave, ali doktorima nije bila jasna situacija. Odlaze kući, ali se vraćaju u Institut dva dana kasnije, a Sonja tada već ima grčenje u vratu. Dobija lekove za meningitis, ali dežurna doktorka sumnja na Gilijam Bare.

- Ispostavilo se da ima Gilijam Bare sindrom ukršten sa transverzalnim mijelitisom. To nikada ne ide zajedno i postoji samo pet slučajeva opisanih u literaturi. Četvrti dan od pojave prvih simptoma, naša Sonja je bila na respiratoru. Nije mogla da guta, da diše, napadnuto joj je srce, imala je visok pritisak i jedva je preživela. Bila je 42 dana na respiratoru – priseća se otac.

Teško je opisati sve zddravstvene tegobe koje je ovo dete imalo i kroz šta je sve devojčica prošla. Bronhoskopija joj je rađena četiri puta, dva puta su se je reanimirali, dobila je 10 dijagnoza. Svaki dan je donosio neku novu dramu. Na rehabilitaciju je stigla sa kvadriplegijom, a nakon toga je počela da joj se krivi kičma. Prva poseta ortopedu pokazala je krivinu kičme od 40 stepeni, da bi tri meseca kasnije to bilo 70 stepeni, a nakon još tri meseca krivina je iznosila 100 stepeni.

- Videli smo da je Sonji sve gore, plućno krilo joj je pritiskala kičma, a prazan prostor su počela da popunjavaju creva. Pronašli smo doktora Lorena Barona u Americi koji je prihvatio da je operiše, ali nam je posavetovao da to učinimo kod njegovog učenika u Istanbulu, profesora Ahmeta Alanje u bolnici Ayibadem Maslak. Tamo smo i otišli, jer su naši lekari savetovali čekanje godinu dana, a doktor iz Turske je rekao da ne sme da se čeka – navodi Milošević.

Kako objašnjava, naši lekari su prvo rekli da dete mora hitno da se operiše i oni su počeli da rade pripremu za operaciju i da prikupljaju nalaze.  Kada su prikupili dokumentaciju, rečeno im je da mogu da čekaju još godinu dana. Tražili su konziolijarno mišljenje lekara iz Instituta “Banjica”, gde je konzilijum naveo kako je potrebno da se pulmolog, anesteziolog i neurolog izjasne da li će Sonja prohodati nakon operacije.

Sonju čekaju još dve operacije

- Sonji je sada prava kičma, jer je drže šipke koje su joj ugrađene. Delimično joj se vratilo i plućno krilo, oformilo se, ne pije ni lekove za bolove. Na svakoj kontroli u Turskoj joj urade 3D rendgen i utvrde koliko treba da izvuku šrafove. Ona sada naglo raste, pa će joj trebati još jedna operacija iduće godine, a sa 12 godina sledi treća operacija gde joj se umesto šipke ugrađuju tetive koje se razvlače, što je izmislio taj američki doktor Baron – navodi Milošević.

- Nisu oni sazavali konzilijum,nego smo mi, roditelji, išli od doktora do doktora i tražili mišljenje. Pri tome, lekari sa kojima smo razgovarali su rekli kako oni nisu vidoviti da bi mogli da znaju hoće li Sonja prohodati nakon operacije, a neće je oni operisati, jer se kod nas ne rade takve operacije kod dece pre 12. godine, pošto nije završen rast. Kada smo videli da od toga nema ništa, odlučili smo da vodimo Sonju u Istanbul – kazao je Milošević.

Čim se dete razbolelo Dušan je prodao vikendicu na Zlatiboru, kako bi mogao da finansira Sonjino lečenje. Od tih para je nešto ostalo i u martu prošle godine kada su krenuli da prikupljaju novac. Sonja je operisana i sada svaka dva-tri meseca ide na kontrole, ali je dobro, pohađa školu, drugi je razred.

Prvo ročište je zakazano za 22. novembar, a Milošević objašnjava da osim “Banjice” tuži i RZFO “na osnovu onemogućavanja prava na lečenje”.

- U RFZO su nam rekli da preskačemo korake i ugrozili su detetu život čekanjem – kaže Milošević koji ima velike primedbe na ceo sistem lečenja njegovog deteta.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje “Dnevniku” je rečeno da se “zakonski zastupnik maloletnog deteta nije obraćao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje zahtevom za upućivanje na lečenje u inostranstvo, niti je pribavljeno konzilijarno mišljenje lekara ustanove gde se dete leči, tako da Fond nije bio u mogućnosti da postupa, niti je imao bilo kakva saznanja o potrebi lečenja deteta”. Kažu da je tužba podneta Višem sudu u Beogradu 10. 06. 2022. godine kojom je zahtevano od Republičkog fonda da prizna pravo na lečenje u inostranstvu osnovnog oboljenja od koga boluje, kao i od pridruženih oboljenja, Sonji Milošević, počev od 22.03.2021. godine.

U odgovoru na tužbu su istakli da je sud apsolutno nenadležan za postupanje u navedenom sporu budući da se tužilja nije obraćala Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje bilo kakvim zahtevom za upućivanje na lečenja u inostranstvu, a što je propisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

- Takođe, iz priložene dokumentacije, uz tužbu, proizilazi da nije postojalo pozitivno - konačno konzilijarno mišljenje o načinu lečenja tužilje budući da je konzilijarnim mišljenjem, od 22.03.2021. godine zahtevana dopuna podnete dokumentacije, što je ipak pitanje za prvotuženog, odnosno za Institut za ortopediju Banjica – navode u Fondu.

Suština odgovora na tužbu je ta da Republičkom fondu za zdravstveno  osiguranje nije podnet zahtev ni za upućivanje na lečenje u inostranstvo, niti za refundaciju, kao ni neophodno konzilijarno mišljenje lekara, da bi se obezbedilo lečenje, a samim timi bilo kakav povraćaj novca troškova lečenja u inostranstvu, napominju u Fondu i podsećaju i na postupak koji treba da se ispoštuje sa dokumentacijom za lečenje u inostranstvu.

“Dnevnik” nije dobio odgovore na pitanja postavljena Institutu “Banjica” o ovom slučaju, a odgovor još uvek nije stigao ni od Ministarstva zdravlja.

Ljubica Petrović