Породица из Земуна тужи Институт „Бањица” и РФЗО
Душан Милошевић из Земуна поднео је тужбу против Института за ортопедију “Бањица” и Републичког фонда за здравствено осигурање јер су онемогућили лечење његове ћерке Соње, односно нису јој омогући да о трошку државе оде на операцију у иностранство, иако су на то имали право.
- Према Правилнику РФЗО услов за операцију је да је кривина кичме 80 степени и да је функција срца и плућа 50 одсто. Нашој Соњи је кривина била 100 степени, срце и плућа су радили 50 одсто, а користила је и апарат за дисање. Њој је требала хитна операција кичме и ми нисмо добили папире нити сагласност за операцију, те смо све урадили о свом трошку. Сада тужбом тражимо да надлежни признају своју грешку, како се тако нешто не би десило другом детету, а не тражимо да нам рефундирају новац – испричао је за “Дневник” Душан Милошевић.
Све је почело је 7. септембра 2019. године када се из пуног здравља његова млађа ћерка Соња пожалила на страшну главобољу, толику да је вриштала. Одмах су је одвели у дечју болницу у “Тиршову”, где су рекли да је у питању мигрена. Ни сутрадан јој није било ништа боље, те су тог дана отишли у Институт за здравствену заштиту мајке и детета “Др Вукан Чупић” где су Соњи урадили све претраге, анализе, РТГ главе, али докторима није била јасна ситуација. Одлазе кући, али се враћају у Институт два дана касније, а Соња тада већ има грчење у врату. Добија лекове за менингитис, али дежурна докторка сумња на Гилијам Баре.
- Испоставило се да има Гилијам Баре синдром укрштен са трансверзалним мијелитисом. То никада не иде заједно и постоји само пет случајева описаних у литератури. Четврти дан од појаве првих симптома, наша Соња је била на респиратору. Није могла да гута, да дише, нападнуто јој је срце, имала је висок притисак и једва је преживела. Била је 42 дана на респиратору – присећа се отац.
Тешко је описати све zddravstvеnе тегобе које је ово дете имало и кроз шта је све девојчица прошла. Бронхоскопија јој је рађена четири пута, два пута су се је реанимирали, добила је 10 дијагноза. Сваки дан је доносио неку нову драму. На рехабилитацију је стигла са квадриплегијом, а након тога је почела да јој се криви кичма. Прва посета ортопеду показала је кривину кичме од 40 степени, да би три месеца касније то било 70 степени, а након још три месеца кривина је износила 100 степени.
- Видели смо да је Соњи све горе, плућно крило јој је притискала кичма, а празан простор су почела да попуњавају црева. Пронашли смо доктора Лорена Барона у Америци који је прихватио да је оперише, али нам је посаветовао да то учинимо код његовог ученика у Истанбулу, професора Ахмета Алање у болници Ayibadеm Маслак. Тамо смо и отишли, јер су наши лекари саветовали чекање годину дана, а доктор из Турске је рекао да не сме да се чека – наводи Милошевић.
Како објашњава, наши лекари су прво рекли да дете мора хитно да се оперише и они су почели да раде припрему за операцију и да прикупљају налазе. Када су прикупили документацију, речено им је да могу да чекају још годину дана. Тражили су конзиолијарно мишљење лекара из Института “Бањица”, где је конзилијум навео како је потребно да се пулмолог, анестезиолог и неуролог изјасне да ли ће Соња проходати након операције.
Соњу чекају још две операције
- Соњи је сада права кичма, јер је држе шипке које су јој уграђене. Делимично јој се вратило и плућно крило, оформило се, не пије ни лекове за болове. На свакој контроли у Турској јој ураде 3Д рендген и утврде колико треба да извуку шрафове. Она сада нагло расте, па ће јој требати још једна операција идуће године, а са 12 година следи трећа операција где јој се уместо шипке уграђују тетиве које се развлаче, што је измислио тај амерички доктор Барон – наводи Милошевић.
- Нису они сазавали конзилијум,него смо ми, родитељи, ишли од доктора до доктора и тражили мишљење. При томе, лекари са којима смо разговарали су рекли како они нису видовити да би могли да знају хоће ли Соња проходати након операције, а неће је они оперисати, јер се код нас не раде такве операције код деце пре 12. године, пошто није завршен раст. Када смо видели да од тога нема ништа, одлучили смо да водимо Соњу у Истанбул – казао је Милошевић.
Чим се дете разболело Душан је продао викендицу на Златибору, како би могао да финансира Соњино лечење. Од тих пара је нешто остало и у марту прошле године када су кренули да прикупљају новац. Соња је оперисана и сада свака два-три месеца иде на контроле, али је добро, похађа школу, други је разред.
Прво рочиште је заказано за 22. новембар, а Милошевић објашњава да осим “Бањице” тужи и РЗФО “на основу онемогућавања права на лечење”.
- У РФЗО су нам рекли да прескачемо кораке и угрозили су детету живот чекањем – каже Милошевић који има велике примедбе на цео систем лечења његовог детета.
У Републичком фонду за здравствено осигурање “Дневнику” је речено да се “законски заступник малолетног детета није обраћао Републичком фонду за здравствено осигурање захтевом за упућивање на лечење у иностранство, нити је прибављено конзилијарно мишљење лекара установе где се дете лечи, тако да Фонд није био у могућности да поступа, нити је имао било каква сазнања о потреби лечења детета”. Кажу да је тужба поднета Вишем суду у Београду 10. 06. 2022. године којом је захтевано од Републичког фонда да призна право на лечење у иностранству основног обољења од кога болује, као и од придружених обољења, Соњи Милошевић, почев од 22.03.2021. године.
У одговору на тужбу су истакли да је суд апсолутно ненадлежан за поступање у наведеном спору будући да се тужиља није обраћала Републичком фонду за здравствено осигурање било каквим захтевом за упућивање на лечења у иностранству, а што је прописано Законом о здравственом осигурању.
- Такође, из приложене документације, уз тужбу, произилази да није постојало позитивно - коначно конзилијарно мишљење о начину лечења тужиље будући да је конзилијарним мишљењем, од 22.03.2021. године захтевана допуна поднете документације, што је ипак питање за првотуженог, односно за Институт за ортопедију Бањица – наводе у Фонду.
Суштина одговора на тужбу је та да Републичком фонду за здравствено осигурање није поднет захтев ни за упућивање на лечење у иностранство, нити за рефундацију, као ни неопходно конзилијарно мишљење лекара, да би се обезбедило лечење, а самим тими било какав повраћај новца трошкова лечења у иностранству, напомињу у Фонду и подсећају и на поступак који треба да се испоштује са документацијом за лечење у иностранству.
“Дневник” није добио одговоре на питања постављена Институту “Бањица” о овом случају, а одговор још увек није стигао ни од Министарства здравља.
Љубица Петровић