Kad neko učini 99 koraka, učiniće i taj stoti

 o čemu sada govori šef srpske države Tomislav Nikolića – „da će Brisel suočiti Srbiju sa izborom: ili Kosovo ili Evropa”.  – Koštunica ne samo da je govorio, nego je i zauzeo jasan stav i ponašao se u skladu s njim. Šest i po godina kasnije današnji predsednik istupa kao da nam prenosi ekskluzivnu vest. I svoj stav o tome izneo je u formi privatnog mišljenja. Mene kao građanina zanima šta će predsednik države preduzeti suočen s tim davno poznatim ultimatumom Unije. Jedino što je o tome rekao jeste da bi trebalo da postignemo nacionalni konsenzus.  Pa, zar ga nismo postigli prilikom usvajanja Ustava. Tada je za Kosovo u Srbiji glasalo dva puta više građana nego što je SNS dobio glasova na poslednjim izborima iz snova. A to nije bilo pre sto godina. Kao da građani Srbije treba da grade nacionalni konsenzus kada se kome ćefne – kaže profesor Samaryić.

Očekujete li nastavak pritiska Brisela da Srbija prizna kosovsku nezavisnost?



– U svakom slučaju. Gore od toga je što očekujem da će ova vlast to i učiniti povlačeći, pored onih dosadašnjih, i poslednji korak u tom pravcu. Kada neko načini devedeset i devet koraka u nekom pravcu, budite sigurni da će napraviti i onaj stoti. To je obaveza naših vlasti da zaključi tzv. pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. A to je, zapravo, sporazum o međusobnom priznanju. Takva obaveza nalazi se u tački 12 pregovaračkog okvira za pregovore o pristupanju Srbije EU. Poznato je da su predstavnici Srbije taj pregovarački okvir prihvatili. 



I pored vrlo jasnih istupa ambasadora Čepurina da „stav Rusije prema Kosovu ostaje isti”, činjenica je da Kremlj sve otvorenije stavlja znak jednakosti između Kosova i Krima. Verujete li da u perspektivi ipak može doći do promene stava Rusije kada je u pitanju Kosovo?



– U to ne verujem. Kremlj u ovoj stvari nastupa pragmatično kako bi zapušio usta zapadnim kritičarima. On im kaže: vi ste prvi povukli potez priznanjem Kosova. Drugi njihov argument je takođe zapadnog porekla, a tiče se bivše Jugoslavije: na delu je disolucija Ukrajine. Još nešto. Siguran sam da Rusija lepo vidi da srpsko državno rukovodstvo predaje Kosovo na rate. Zašto bi onda bilo obazrivo prema Srbiji ako je reč o tako važnom interesu Rusije kao što je Krim?



Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin zatražio je da u novu kosovsku vladu uđu i predstavnici Srba. Kako je Srpska lista o tome već razgovarala sa Tačijem i Mustafom, takav rasplet je gotovo izvestan. Mislite li da Srbima učešće u toj vladi može biti od koristi?



– Od koristi može biti samo Srbima kosovskim političarima, a ne Srbima kosovskim mučenicima. Koliko ih je Srba procentualno biralo? Kakve su koristi Srbi u pokrajini imali od tih ljudi? Da li im se vraća oteta imovina, da li su bezbedniji, da li im se sunarodnici vraćaju iz izbeglištva? Onaj poznati izgovor - moglo bi biti i gore - samo je priča tamošnjih i ovdašnjih političara.  



Da li su vlade Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića pogrešile što pre potpisivanja srpsko-ruskog energetskog sporazuma nisu od Moskve tražile garancije da će biti izgrađen „Južni tok”?



– Onaj ko je danas pustio temu o garancijama u promet neka samo pomisli na šta bi ličio onaj koji bi od nekog ko ulaže svoje pare u tuđu državu tražio garancije. Kad zapadni investitori ulažu pare kod nas, onda nam je normalno da oni od nas traže garancije. Kada to radi Rusija, onda ona treba da pruži garancije. Kakva glupa šala. Ako pitate, ko bi trebalo da plati štetu, onda je odgovor: onaj ko ju je načinio. A to je u ovom slučaju Evropska unija.



Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi ocenio je da će ruski uticaj na Balkanu biti prisutan i kada države regiona, uključujući i Srbiju, postanu članice EU. Pojedini analitičari i u toj izjavi vide potvrdu sumnje Zapada da bi Srbija, ukoliko postane članica EU, mogla biti „trojanski konj” Kremlja?



– Izvinjavam se, ali opet jedna glupost. Srbija, kao i države regiona, nikada neće biti članice EU. One će, doduše, biti na večitom putu u EU, ali na tu destinaciju nikada neće stići. Ali, to što Srbija neće biti članica Unije, ne znači da ona neće imati obaveze kao da je članica, pa i veće kada to zatreba. Jedna od njih je obaveza da se drži na distanci od Rusije i takvo upozorenje sada daje ambasador SAD.   



M. Stajić

 

Saradnja sa Sandom – u budućnosti



Na čelu ste privremenog predsedništva Državotvornog pokreta Srbije. Kada će Pokret prerasti u stranku i očekujete li da vam se pridruže neki od osnivača DSS, poput Vojislava Koštunice i Vladete Jankovića?



– Dostizanje statusa stranke jeste cilj. To je, međutim, danas izuzetno teško iz velikog broja razloga. Recimo, pod današnjim zakonskim uslovima bilo bi nam potrebno oko 75 000 evra za registraciju kao stranke. To je realno koliko i Beograd na vodi. Pokret će delovati formalno kao udruženje i to nam ne predstavlja veliki problem. Treba ga dobro organizovati i učiniti privlačnim, ili bar prihvatljivim, za sve koji umeju politički da misle. Što se Koštunice i Jankovića tiče, oni neće biti članovi ove organizacije, ali će je maksimalno pomagati.



Odrekli ste se saradnje sa strankama vlasti, ali uz opasku da danas u Srbiji nema ni prave opozicije. Ostavljate li, međutim, prostor da u budućnosti ipak sarađujete sa DSS-om, odnosno grupacijom koja se okuplja oko Sande Rašković Ivić?



– U vašem pitanju sviđa mi se ovo „u budućnosti”. Dali ste mi priliku da odgovorim potvrdno.