KOTRLJANJE RAVNICOM: PRAZNIČNA BERBA U GAZDINSTVU PORODICE OLUŠKI IZ ČOKE Kamilica zamirisala na stotinu hektara
Kamilica je zamirisala na slatinastim pašnjacima severnog Potisja i na oko stotinu hektara koje na svojim parcelama uzgaja porodično gazdinstvo Oluški iz Čoke, gde su kombajni počeli ubiranje mirisnih cvetova prethodnih prazničnih dana i potrajaće narednih desetak dana.
Mirko Oluški (55) objašnjava da je u proizvodnji i berbi svake godine drugačije, a da je ove u normalno vreme, dok je lane obavljena dve-tri nedelje ranije.
– Usev je za sada u odličnom stanju, dobro se drži , pa još ako bude i đurđevske kiše, nadamo se da će ova godina biti rodnija i bolja u odnosu na prošlu koja je za sve poljoprivrednike bila izuzetno teška. Bavljenje lekovitim biljem daje veće prihode gazdinstvu kada su prinosi 700 do 800 kilograma cveta po katastarskom jutru. Negde je to više, negde malo manje, zavisnosti od parcela, ali ako bude kiše u narednim danima, nakon što obavimo žetvu ove cvasti koju sada gledamo, očekujemo da bi moglo biti i druge berbe, odnosno da se cvetovi donje terase rascvetaju i bude dodatnog prinosa, što bi znatno popravilo rezultat – kaže Mirko Oluški.
On predočava, da nažalost kod nas proizvođači lekovitog bilja sve teže prate komšije iz susednih zemalja, jer nemaju subvencije koje dobijaju proizvođači iz EU.
– Ono što mi radimo o svom trošku u EU se subvencioniše, da se odmah nakon berbe kamilice ili nekih ranih kultura, u drugoj setvi poseju ili zelene biljne vrste koje će se kasnije zaorati kao biljno gnojivo, ili da se zaseje neki ratarski usev, kako njive ne bi ostajale neobrađene do nove setve. U našem gazdinstvu zbog plodoreda polovina površina je pod lekovitim biljem, a druga polovina pod ratarskim kulturama – ukazuje Oluški.
Zbog izostanka subvencija i sve strožijih propisa vezanih za standarde, analize lekovitog bilja i ostalog, površine pod lekovitim biljem se smanjuju, jer prema uveravanju Mirka Oluškog puno toga treba ispuniti u pogledu zahteva inostranih kupaca, ali i regulativa na kojima se od prošle godine insistira i kod domaćih kupaca. Kamilica i lekovito bilje gazdinstva Oluški završava u „Makval“ čajevima, a većim delom na inostranom tržištu. Da se kamilica u gazdinstvu Oluški gaji bez tretmana herbicidima i pesticidima, jer je nepotrebno i nepoželjno, dokaz je da pčele vredno sa mirisnih cvetova, oprašuju ih i sakupljaju nektar.
– Pokušavamo da ostanemo u igri i priči koju smo još davno započeo moj otac Lazar i ja nastavio, ali nije lako. Ove godine pod kamilicom je oko stotinu hektara i još oko 200 hektara pod drugim vrstama lekovitog bilja: mente, melise, morača, belog sleza, tako da pod lekovitim biljem imamo oko 300 hektara i još toliko pod ostalim ratarskim kulturama. Vodeći evidenciju o svim utrošcima i svemu što prati proizvodnju lekovitog bilja, da bi se ispoštovali svi standardi, ne čudi me što se površine pod lekovitim biljem smanjuju. Ljudi odustaju od proizvodnje lekovitog bilja i okreću se manje profitabilnim ali sigurnijim kulturama. Ukoliko kod nas u komšiluku proizvođači dobijaju subvenciju 500 do 600 evra po hektaru, ne možemo se sa njima nositi i biti konkurentni na tržištu bez značajnije podrške države. Ako se tome doda i sve teže obezbeđenje sezonske radne snage, bojim se da će površine biti još manje – predočava Mirko Oluški.
Jugoslavija bila treći proizvođač na svetu
Berba se obavljala u ranim jutarnjim satima, kada zapevaju petlovi od tri sata pa do devet sati, dok ima jutarnje rose, da prilikom zahvatanja cvetova ručnim beračima ne iskače glavica cveta iz grabulja. Tako ubrana kamilica nije mogla da podmiri potrebe prerađivačke kapacitete fabrike „Menta“ izgrađene u to vreme u Padeju, koji je bio 55 do 60 tona dnevno. Krajem 70-tih godina krenulo se sa mehanizovanom berbom, kopiranjem kombajna od komšija iz Mađarske, tako što se žitni kombajni preuređivani za berbu kamilice. Lazar konstatuje da je u Farmakognoziji akademika Jovana Tucakova puno toga lepog ovekovečeno o kamilici gajenoj na poljima severnog Banata, da ima izuzetan kvalitet i sadržaj eteričnog ulja iznad proseka. U to vreme najveći svetski proizvođač kamilice bila je Argentina, odmah do nje je bila Mađarska, a Jugoslavija je bila na trećem mestu.
Doajen u bavljenju lekovitim biljem Lazar Oluški (80), koji je u bavljenju lekovitim biljem više od pola veka, potseća da se svojevremeno polovinom prošlog veka i ranije, divlja samonikla kamilica brala na pašnjacima u okolini Padeja, Ostojićeva, Jazova i drugih mesta na severu Banata, a da je 60-tih godina prošlog veka počelo preoravanje tih livada radi uzgajanja kamilice.
– Tvrdilo se u to vreme da na tim slatinastim zemljištima ne može ništa drugo da uspeva i da donese takve prinose kao kamilica, tako da su se ljudi masovno odlučivali da gaje kamilicu, a najveće površine sejane su na društvenom zemljištu u bivšim zemljoradničkim zadrugama. Sećam se da je u Ostojićevu tada pod kamilicom bilo preko 160 hektara! Pašnjak od Ostojićeva do Padeja u ovo vreme se beleo od procvale kamilice, a i sada je ukrašen cvetovima mirisne divlje kamilice. U tim godinama berba kamilice je bila mukotrpan posao, pa su ljudi iz ovih mesta koji su radili u preduzećima u Senti, Adi i Čoki, uzimali godišnje odmore zbog berbe kamilice jer se dobro zarađivalo – priseća se Lazar.
I Dušan Kesić je veteran u berbi kamilice upravljajući samohodnim kombajnom, naglašava da je vreme idealno i da berba ide dobrim tempom, pogotovo zbog činjenice da nema polega useva, pa u ovakvim uslovima dnevno može da se ubere cvet sa 12 do 15 katastarskih jutara. – Kamilica nije toliko zahtevna od padavina i ne odgovara joj previše kiše. Treba joj dobra kiša krajem marta i slabije osveženje u aprilu i onda bude ovako dobra. Parcela na kojoj sadaradimo u ataru Sente je stvarno za primer, lepo se bere, nema korova, tako da se ubira samo cvet i prinos je očekivano dobar. Kada nema primesa korova, cvet kamilice je dalje lakše sušiti i dorađivati u fabrici u Padeju – zadovoljan je učinkom Kesić.