NEVEROVATNA ISTORIJA IRIGA Kako je varoš u srcu Fruške Gore, bez reke, postala ribarska prestonica Srema

Najbolji svedok tog perioda je ulica poznata pod imenima „Ribarski trg“, „Ribarska ulica“ ili „Riblja pijaca“, koja je vekovima predstavljala ekonomsko i društveno srce varoši.

Irig je 1706. godine od cara Josifa Prvog dobio pravo na održavanje dva vašara godišnje i naplatu vašarskih prihoda — privilegija koju u to vreme nisu imale mnoge varoši na jugu tadašnje Ugarske. U tom razvoju, posebno mesto zauzela je ulica u kojoj se odvijala intenzivna prodaja ribe.

Uprkos činjenici da Irig nema reku, sveža riba je bila redovno dostupna zahvaljujući stalnoj potražnji, na koju su uticali blizina fruškogorskih manastira i strogo poštovanje posta među lokalnim stanovništvom. Tome je doprinela i relativna blizina Save i Dunava.

Sve to dovodi  do osnivanja snažnog ribarskog esnafa koji je 1820. Godine, na staroj pijaci, od Nikolajevske crkve do čuvene Bradića kuće, podigao spomenik Vaznesenju Hristovom, koji i danas stoji na istom mestu. Upravo taj spomenik obeležio je centar „Ribljeg trga“, gde se u zlatno doba Iriga nalazilo preko stotinu radnji i dućana.

S vremenom, trgovina ribom polako je opadala, a Irig je ušao u novu fazu — vinsku. Početkom 20. veka, mesto ribara zauzeli su vinari. Dobro fruškogorsko vino bilo je traženo čak u Beču i Pešti.

Dakle, Irig je u 18. i 19. veku, uprkos geografskim ograničenjima, postao centar trgovine ribom zahvaljujući prirodnim resursima, trgovačkim putevima i preduzimljivosti svojih stanovnika. 

Ova priča o malom mestu u srcu Fruške gore pokazuje kako su lokalne zajednice mogle da iskoriste svoje okruženje i ekonomske mogućnosti da izgrade prepoznatljiv identitet. Danas, dok šetate kroz Irig ili obilazite manastire Fruške gore, možete zamisliti užurbane sajmove i trgovce koji su nekada učinili ovaj grad srcem neobične, ali uspešne priče o ribi i trgovini.