НЕВЕРОВАТНА ИСТОРИЈА ИРИГА Како је варош у срцу Фрушке Горе, без реке, постала рибарска престоница Срема

Најбољи сведок тог периода је улица позната под именима „Рибарски трг“, „Рибарска улица“ или „Рибља пијаца“, која је вековима представљала економско и друштвено срце вароши.

Ириг је 1706. године од цара Јосифа Првог добио право на одржавање два вашара годишње и наплату вашарских прихода — привилегија коју у то време нису имале многе вароши на југу тадашње Угарске. У том развоју, посебно место заузела је улица у којој се одвијала интензивна продаја рибе.

Упркос чињеници да Ириг нема реку, свежа риба је била редовно доступна захваљујући сталној потражњи, на коју су утицали близина фрушкогорских манастира и строго поштовање поста међу локалним становништвом. Томе је допринела и релативна близина Саве и Дунава.

Све то доводи  до оснивања снажног рибарског еснафа који је 1820. Године, на старој пијаци, од Николајевске цркве до чувене Брадића куће, подигао споменик Вазнесењу Христовом, који и данас стоји на истом месту. Управо тај споменик обележио је центар „Рибљег трга“, где се у златно доба Ирига налазило преко стотину радњи и дућана.

С временом, трговина рибом полако је опадала, а Ириг је ушао у нову фазу — винску. Почетком 20. века, место рибара заузели су винари. Добро фрушкогорско вино било је тражено чак у Бечу и Пешти.

Дакле, Ириг је у 18. и 19. веку, упркос географским ограничењима, постао центар трговине рибом захваљујући природним ресурсима, трговачким путевима и предузимљивости својих становника. 

Ова прича о малом месту у срцу Фрушке горе показује како су локалне заједнице могле да искористе своје окружење и економске могућности да изграде препознатљив идентитет. Данас, док шетате кроз Ириг или обилазите манастире Фрушке горе, можете замислити ужурбане сајмове и трговце који су некада учинили овај град срцем необичне, али успешне приче о риби и трговини.