Intervju
DECA POZNATIH NEMAJU PRAVO NA GREŠKU Voditeljka Una televizije Dragana Džajić o porodici i karijeri
U svetu u kojem se lepota, talenat i odgovornost često teško spajaju, Dragani Džajić je to pošlo za rukom.
Rođena u Beogradu 1991. godine, svoje prve profesionalne korake načinila je na baletskoj sceni, a paralelno je usavršavala jezike i obrazovanje koje je na visokom nivou - od francuske škole u Beogradu i Fakulteta organizacionih nauka, do master studija hotelijerstva u Monaku, koje je završila sa najvišim ocenama. Ljubav prema modi pretočila je u sopstveni brend „Mademoiselle Couture”, a iskustvo u medijima gradila je pišući za modne rubrike u magazinu „Bazar”, gde je organizovala i foto šutinge. Danas je deo tima Una televizije kao prezenterka sportskih vesti u okviru emisije „Una dan”. U intervjuu za „Dnevnikov” TV Magazin, Dragana otkriva koliko joj je lični razvoj važan, priznaje koliko još želi da uči kao sportska voditeljka i ističe da je profesionalizam naučila još u detinjstvu, odrastajući uz oca, legendarnog Dragana Džajića.
Tokom godina ste izgradili zavidnu karijeru u modnoj industriji, sarađujući sa poznatim dizajnerima. Šta vam je od svih tih iskustava ostalo u najdražem sećanju?
– Modelingom sam prestala da se bavim pre, verovali ili ne, više od 15 godina. To je bio jedan lep period moje mladosti i tinejdžerskih dana i tako treba da ostane. Imala sam uglavnom lepa iskustva. U najlepšem sećanju mi je modna revija za „Melissu Odabash” u Monte Karlu. Tada me je i sama Melisa zvala da budem zaštitno lice njenog brenda.
Prelaskom iz mode u sportsko novinarstvo pokazali ste veliku profesionalnu hrabrost. Šta je to što vas je najviše motivisalo da prihvatite ovaj izazov?
– Verujem da čovek raste tako što upoznaje sebe kroz razne situacije, iskušenja, lepe momente i slično. Nisam verovala da ću ikad raditi ovo što danas radim, jer ljubitelj sam sporta ali sam svesna da ima još mnogo toga da naučim kako bih posao sportskog novinara radila na nivou na kom želim. Volim izazove, volim da učim i mislim da mi za sad lepo ide.
Odgovornost na prvom mestu
Vaš otac, legendarni Dragan Džajić, inspirisao je mnoge generacije, a na koji način je njegov primer uticao na vašu radnu etiku i životne izbore?
– Smatram da je moj otac izrazito odgovoran čovek i drži se reči. Pamtim da je oduvek to tražio od sestre i mene, i veoma sam mu zahvalna na tome. Svesna sam koliko ne znam i koliko još moram da učim, a dovoljno sam odgovorna da ako pristanem na nešto onda ću to odraditi do kraja.
Imajući u vidu da ste odrasli u sportskom okruženju, koje osobine stečene kroz sport su vam najviše koristile u novinarskoj profesiji?
– Iskreno govoreći, pojedini novinari i te kako umeju da pređu granicu, srećom još u detinjstvu sam postala svesna toga. U životu treba znati prepoznati trenutak, kada prećutati, a kada odgovoriti.
Čini se da je ranije pozicija prezentera sportskih vesti bila rezervisana uglavnom samo za muškarce, a koliko je važno to što je danas situacija drugačija pa se sve više žena time bavi?
– Imate pravo, posao sportskih novinara uglavnom je bio „ponuđen” muškarcima i mislim da je sjajna stvar što se to sada menja. Žene i te kako mogu da obavljaju taj posao podjednako dobro kao i muškarci. Mi smo nacija koja voli i prati sport.
Često ističete da nije lako biti dete poznatog roditelja. Na koje ste načine uspeli da izgradite svoj lični i profesionalni identitet i da li vas je nekad ta „etiketa” sputavala u tome?
– Ne bih rekla da je teško. Znate, ljudi su puni predrasuda i često misle „ma njima je lako”, što nije tačno. Deca čiji su roditelji veoma poznati nemaju pravo na greške u očima drugih, a i ako se greška desi, ona je preuveličavana.
Baletska i muzička škola, sportski treninzi i fakultetska nastava - kako ste uspevali da uskladite sve te obaveze tokom mladosti, a kako uspevate danas da izbalansirate profesionalne i privatne obaveze i da se uz to posvetite sebi?
– Moji roditelji su zaslužni za sve ono što sam danas. Oni su insistirali da se završe fakulteti, da se bavimo sportom, da učimo jezike, da se družimo… Dugo sam trenirala balet i išla na takmičenja, osvajala sam i prva i druga mesta. Balet sam obožavala! Sada imam sina koji je još mali za velike obaveze ali trudim se da probudim kod njega odgovornost i borbenost kakvu su u meni budili moji roditelji.
Kao osoba koja je navikla na pažnju javnosti, kako se trudite da zaštitite svoju privatnost i intimu u vremenu kada je sve izloženo javnom oku?
– Što se privatnosti tiče, tu sam isključiva. Ne dozvoljavam mešanje u moju malu oazu mira i stabilnosti. Trudim se da dete maksimalno zaštitim od društvenih mreža i medija. Moj suprug nije čovek koji voli medijsku pažnju, mada mene maksimalno podržava u poslu. Razgovaramo puno i mislim da je to veoma važno za dobar odnos.
Koji je najvažniji životni princip kojeg se držite i danas, bez obzira na sve promene u karijeri i životu?
– Porodica je za mene svetinja. Ona se neguje pre svega. Kad god prolazim kroz teške periode ona je uvek tu za mene.
Ivana Japundža
