ДЕЦА ПОЗНАТИХ НЕМАЈУ ПРАВО НА ГРЕШКУ Водитељка Уна телевизије Драгана Џајић о породици и каријери

Рођена у Београду 1991. године, своје прве професионалне кораке начинила је на балетској сцени, а паралелно је усавршавала језике и образовање које је на високом нивоу - од француске школе у Београду и Факултета организационих наука, до мастер студија хотелијерства у Монаку, које је завршила са највишим оценама. Љубав према моди преточила је у сопствени бренд „Mademoiselle Couture”, а искуство у медијима градила је пишући за модне рубрике у магазину „Базар”, где је организовала и фото шутинге. Данас је део тима  Уна телевизије као презентерка спортских вести у оквиру емисије „Уна дан”. У интервјуу за „Дневников” ТВ Магазин, Драгана открива колико јој је лични развој важан, признаје колико још жели да учи као спортска водитељка и истиче да је професионализам научила још у детињству, одрастајући уз оца, легендарног Драгана Џајића.

Током година сте изградили завидну каријеру у модној индустрији, сарађујући са познатим дизајнерима. Шта вам је од свих тих искустава остало у најдражем сећању? 

– Моделингом сам престала да се бавим пре, веровали или не, више од 15 година. То је био један леп период моје младости и тинејџерских дана и тако треба да остане. Имала сам углавном лепа искуства. У најлепшем сећању ми је модна ревија за „Melissu Odabash” у Монте Карлу. Тада ме је и сама Мелиса звала да будем заштитно лице њеног бренда.  

Преласком из моде у спортско новинарство показали сте велику професионалну храброст. Шта је то што вас је највише мотивисало да прихватите овај изазов? 

– Верујем да човек расте тако што упознаје себе кроз разне ситуације, искушења, лепе моменте и слично. Нисам веровала да ћу икад радити ово што данас радим, јер љубитељ сам спорта али сам свесна да има још много тога да научим како бих посао спортског новинара радила на нивоу на ком желим. Волим изазове, волим да учим и мислим да ми за сад лепо иде. 

Имајући у виду да сте одрасли у спортском окружењу, које особине стечене кроз спорт су вам највише користиле у новинарској професији?

– Искрено говорећи, поједини новинари и те како умеју да пређу границу, срећом још у детињству сам постала свесна тога. У животу треба знати препознати тренутак, када прећутати, а када одговорити.   

Чини се да је раније позиција презентера спортских вести била резервисана углавном само за мушкарце, а колико је важно то што је данас ситуација другачија па се све више жена тиме бави? 

– Имате право, посао спортских новинара углавном је био „понуђен” мушкарцима и мислим да је сјајна ствар што се то сада мења. Жене и те како могу да обављају тај посао подједнако добро као и мушкарци. Ми смо нација која воли и прати спорт.   

Често истичете да није лако бити дете познатог родитеља. На које сте начине успели да изградите свој лични и професионални идентитет и да ли вас је некад та „етикета” спутавала у томе? 

– Не бих рекла да је тешко. Знате, људи су пуни предрасуда и често мисле „ма њима је лако”, што није тачно. Деца чији су родитељи веома познати немају право на грешке у очима других, а и ако се грешка деси, она је преувеличавана. 

Балетска и музичка школа, спортски тренинзи и факултетска настава - како сте успевали да ускладите све те обавезе током младости, а како успевате данас да избалансирате професионалне и приватне обавезе и да се уз то посветите себи? 

– Моји родитељи су заслужни за све оно што сам данас. Они су инсистирали да се заврше факултети, да се бавимо спортом, да учимо језике, да се дружимо… Дуго сам тренирала балет и ишла на такмичења, освајала сам и прва и друга места. Балет сам обожавала! Сада имам сина који је још мали за велике обавезе али трудим се да пробудим код њега одговорност и борбеност какву су у мени будили моји родитељи.   

Као особа која је навикла на пажњу јавности, како се трудите да заштитите своју приватност и интиму у времену када је све изложено јавном оку? 

– Што се приватности тиче, ту сам искључива. Не дозвољавам мешање у моју малу оазу мира и стабилности. Трудим се да дете максимално заштитим од друштвених мрежа и медија. Мој супруг није човек који воли медијску пажњу, мада мене максимално подржава у послу. Разговарамо пуно и мислим да је то веома важно за добар однос. 

Који је најважнији животни принцип којег се држите и данас, без обзира на све промене у каријери и животу? 

– Породица је за мене светиња. Она се негује пре свега. Кад год пролазим кроз тешке периоде она је увек ту за мене.

Ивана Јапунџа