окоТВоко: Дабогда те мајка родила и да те телевизија воли

Позната по дуелима са водитељима емисија у којима је гостовала, пре свега са Александром Станковићем, аутором култне емисије „Недељом у два”, за кога и мислим да ју је медијски открио, али познато је да је ударала вербалном паљбом по Јовани Јоксимовић, Срђану Предојевићу и Миломиру Марићу. 

Мислим да је само била фина према Тањи Петернек Алексић и мени јер је вероватно проценила да нисмо тип новинара које треба газити и са којима треба улазити у вербалне обрачуне. Узгред, такву врсту разговора не волим. Али имати Ведрану Рудан у гостима је била ствар престижа.

Где год да је долазила у госте била је као темпирана бомба. Пошто сам знао са ким имам посла, добро сам се спремио те 2003. године, за њено гостовање на БК телевизији. Прво је тражила од мене хиљаду евра за гостовање јер је Богољуб, како је рекла, пун пара. Одговорио сам да за гостовања не плаћам. 

На крају ју је њен издавач убедио да се појави код мене јер је то добро за промоцију њене књиге, будући да она тада није била позната у Србији. Спадам у прве ТВ ауторе коју је угостио. 

Донео сам јој лењу питу из Новог Сада. Није ми помогло. И мене је хтела да нокаутира, рекла је „видим да сте опседнути храном, будите мање дебели, дуже ћете живети”. 

Било је као у боксерском рингу, ја о клин, а она о плочу. Али мислим да сам јој био симпатичан јер ме није газила као што је то радила са другим водитељима. Лења пита је ипак помогла. На крају сам завршио реченицом „Нисте баш тако зла баба, као што се прича”. 

Ведрана Рудан је дизала рејтинг. Смела је отворено да говори о многим горућим политичким темама, да се супротставља десници, Томпсону, да отворено прича о геополитици. Као нико, демистификовала је патетику која влада у породичним односима. 

О својим односима са својом децу и о болести говорила је јавно. Мислио сам да претерује јер никоме није говорила оно што треба да се свиди. Толико отворености и интелектуалне провокације није било ни код једне јавне особе. Зато је била идеална гошћа. 

Она нам је говорила о суровој страни живота и никад није патетисала. Звали су је само они храбри новинари који су знали да ће се наћи у рингу. 

Моја омиљена књига је „Дабогда те мајка родила”. А најинтригантније књиге које сам прочитао су „Кад је жена курва, - кад је мушкарац педер” и „Ухо, грло, нож”. 

Нећу памтити Ведрану Рудан као приватно пријатну особу јер каква је била у емисијама таква је била и приватно. Али знам колико ме је њено гостовање избрусило као новинара. Била је увек помало намћор. Али неко ко је знао шта медији воле, а то је провокација. 

Жао ми је што је отишла на такав начин. Али то је живот којим данас живимо. Не треба робовати непотребној патетици. Живот је данас постао елементарна непогода и само остаје да молите Бога да останете здрави ако већ морате да идете код психотерапеута да преживите ову медијску лудару у којој живимо. 

Ведрана Рудан је знала да живимо у гадним временима. И имала је храбрости да то јавно каже. Зато ће ми увек недостајати кад упалим ТВ. И још нешто, једна коментаторка на Новој хрватској телевизији, рекла је да је Ведрана била једно за медије, а друго приватно. 

Ја је нисам тако доживео, био сам срећан што сам прегрмео такву једну опасну Шкорпију са подзнаком у Лаву. Према мени ипак није била медијска вештица како се представљала, зато ће ми увек недостајати кад упалим ТВ екран. Таква особа, коју је телевизија обожавала, неће се ускоро родити.

Александар Филиповић