окоТВоко: Медијска покора фаталне Оливере

 Оливера су славили на Корчули уз манифестацију „Траг у бескрају” где је само улазница преко неких наших туристичких агенција коштала чак 60 евра. Наравно, за оне који нису хтели да пренос гледају само на телевизији. Зато и до 30.000 људи дође на концерт. Зашто тако нису певане песме Оливере Катарине? 

Да ли је била неспретна изјава Дорис Драговић да се вратила на место злочина? Наравно да витка Сплићанка није ништа лоше мислила, она је и каријеру започела са групом „Море” и снимала је прве софт секси спотиће на Светом Стефану. 

Прва је после рата потрчала да пева у Црну Гору, па је престала бити краљица „Торциде”, те је прошла пропагандног „топлог зеца” због концерата у Србији, да би се поново вратила у Будву на Дан државности. Наравоученије, што мање причати о политици. 

То најбоље знају Јаков Јозиновић, Јелена Розга и Здравко Чолић. Не причаш о политици како ти каже PR менаџер и не боли те глава. Свака певачица мора да има знање политиколога да би се добро пливало у мутним естрадним водама. 

Арсен Дедић није волео да ћакула о политици, с друге стране, Бора Ђорђевић је лоше прошао јер је пуно причао о тој теми, као и Ђоле Балашевић. Данас се све гледа, тако да је најбоље бити ко Нина Бадрић - цвеће и пролеће и ево ти чаробног јутра. 

Али некад ни политички ангажман не смета да ти објаве албум као што су објавили Оливеру Мандићу који је јавно изјавио да обожава Мишу Ковача. 

Треба бити идеолошки паметан као што су Горан Бреговић или Тончи Хуљић. Знати у које емисије идеш и докле идеш. Овде се етикете брзо стичу, а још теже скидају. 

Читамо разне говоре мржње на мрежама који су плод личних и политичких фрустрација. Музика и естрада су изгубиле своју лепоту. А за час неко као Оливера Катарина остане без права на јавни наступ. Она то није заслужила са њеним талентом.

Није заслужила да јој такав буде живот. У једном моменту Кан, цео свет под ногама, а онда пакао. Нико није заслужио да се мучи и пати, нити да нема право  на свој медијски простор.

Али живот одавно није праведна појава. Да је тако, не би патили добри и талентовани и не би фејк личности узимале лову. Живот одавно није праведан. Одавно је постао маскенбал и маскарада. 

Зато на телевизији овога лета гледамо фрикове. То је у својим паметним интервјуима говорила и Оливера Катарина.  Мени је само жао кад видим како је једна од најлепших Српкиња завршила у беди и подстанарском стану. Баш зато што је имала бившег мужа политичара и што је била превише у политици. 

Тако и за мене неко каже био је потенцијал, завршио је политичке науке са 9,6, али направио је гадну грешку - не бави се политиком. Па врло добро знам зашто се не бавим политиком. Али вам аполитичност не значи да нећете проћи као Оливера Катарина, Дино Мерлин, Ханка Палдум, Аца Лукас. 

Ништа у животу нема гаранцију - ни здравље, ни љубав, ни популарност. Све је нека луда срећа која је написана у наталној карти и како вам је универзум пресудио и досудио. Стога једва чекам да се дохватим машине и да напишем ко на нашем медијском небу има лове и зашто. 

Само је битно бити што безобразнији и некултурнији и ево уласка у медијску елиту. Примитивизам је карта за луксуз. Али то ће бити тема наше следеће колумне… 

Александар Филиповић