окоТВоко: Могуће је успети и без телевизије

Јер овог човека није било ни на јавном сервису, није га било ни на приватним телевизијама. Показао је шта може добра песма и то она права, српска народна. 

Дуго нисмо видели мушкарце у средњим годинама како плачу и играју коло на неком концерту  и ово је заиста прави медијски феномен. Наравно, не би то било тако успешно да иза целог пројекта нису стали Александар Софронијевић Софра, као продуцент, и Горан Јовановић, као PR менаџер. 

Сезону фолк концерата отворила је певачица Стојанка Бодирожа Ћана са њеном хит песмом „Здраво свима”. Шта је тајна успеха ове габаритне Јаранице? Кад сам видео њене гледане видео-клипове са Милицом Кон на Тиктоку и Инстаграму, било је све јасно.

Ћане никад није било превише на телевизији, а опет је напунила Таш. Има и оних који су нон-стоп на телевизији, а једва да напуне МТС дворану. 

Две вечери фестивала „Јужног ветра” говорило је о снази песама Миодрага М. Илића односно Милета Баса. И они су познати по томе да нису пуштани у званичним медијима. 

Синана Сакића и Шемсу Суљаковић могли сте чути само на Радио Шапцу и чувени хит „Што ме питаш како живим”. Чак је и увек врцави Рамбо Амадеус у једној песми користио Шемсин рефрен „Изгубила све сам битке, ал' још нисам рат”. 

На тадашњу Телевизију Београд смела је само Драгана Мирковић јер је она увек била смерно „луче из Касидола”, тако да је само Гага била гошђа у „Диско фолку” и „Хит паради”.

Мреже су хејтовале изглед Марте Савић, новинари коментатори су се убијали да објасне како ју је бранио Миле Китић са тезом да је Марта у депресији због коментара. 

Сузана Јовановић је на великој сцени после 27 година певала „Рођени у право време”. У две вечери преко 100 песама и 20 извођача. И на Ушћу се певало „Она ме тера да мафијам”, омиљену Цецину песму коју репују Јала и Буба. 

Је л' то беху они извођачи што нису могли да дођу у нашу земљу? Очигледно пара врти где бургија неће. 

Чим је дошао да наступи Бака Прасе и да покаже какав му је бицепс и трицепс, огласили су се и са Мusic week фестивала да није било никаквог инцидента са ножем. 

Памтићемо и наступ Рикија Мартина на петом издању Belgrade River фестивала. Чудим се само како је контроверзни Филари једини успео да се види са фамозним Рикијем Мартином... 

„Еј, Рики Мартине, брате, схвати ме” лепо пева стендап комичар Неша Бриџис. Ади Шоше је на концерту у белом испред Авалског торња залудео гомилу девојака.

Никада више фестивала, никада више новинара и никада мање креативности на нашим телевизијама. Толико догађаја, а тако мало репортажа. 

Да нам није било друштвених мрежа, не бисмо ни знали шта се дешава. Да ли су сви паметни побегли са телевизије на мреже? Чини ми се да ће ово бити врело естрадно лето, најврелије до сада. 

Александар Филиповић