ZLATO NA VOJVOĐANSKIM POLJIMA Rasađivanje duvana u punom jeku ULAGANJE U VIRDŽINIJU I BERLEJ SE ISPLATI

Svake nova sezona, novi je izazov za proizvođače. Fabrika Kompanija JTI u Senti, koja je u Srbiji najveći proizvođač i prerađivač lista duvana iz domaće proizvodnje, za ovu sezonu je sa 395 farmera ugovorila 2.387 hektara pod Virdžinijom što je povećanje za pet odsto, a sa 37 farmera ugovorena je proizvodnja sorte Berlej na 51,3 hektara, što je povećanje za 49 odsto. 

Među nekoliko proizvođača lista Virdžinije u sremskom selu Bingula, u porodici Častven, pre dve i po decenije posao je otpočeo otac Zlatko Častven (63) a sa puno elana nastavio sin Miroslav Častven (40). Oni Virdžiniju sade na 42 katastarska jutra, od oko 150 jutara koliko obrađuje njihovo gazdinstvo.

– Površine pod duvanom ove sezone povećali smo za 12 katastarskih jutara, tako da nam je pod ovom zahtevnom ali isplativom kulturom gotovo trećina površina – kaže Miroslav Častven. – Oko duvana se najviše ulaže i naradi, ali sa isporukom žutog lista imamo najviše zarade, jer dešava se da na pšenici i kukuruzu, kada rod i cena podbace, čak budemo i u minusu. Sa zasnivanjem rasada krećemo već u martu, negujemo ga dva meseca u plastenicima, pa kada prispe početkom maja ga iznosimo na njive. Dva meseca potraje do početka berbe lista, koji se suši u sušarama, a berba potraje četiri meseca, sve do prvih mrazeva. Srećom sezonske radne snage za negu i berbu duvana imamo u selu, tako da nismo primorani da ljude dovodimo sa strane, ali šta će biti ubuduće videćemo. 

Iako u ataru Bingule nema uslova za navodnjavanje, jer nema kanalske mreže, a kopanje bunara je vrlo skupo i neizvesno ulaganje, pošto gazdinstvo porodice Častven dosta površina obrađuje iz zakupa, postižu dobre prinose i više od dve tone suvog lista po hektaru. Miroslav objašnjava da primenjuju sve agrotehničke mere koje preporučuju stručnjaci kompanije JTI, tako da je rasad koji se iznosi na njive ujednačenog kvaliteta, u vreme sadnje se istovremeno ubacuju mikrogranulisana đubriva i zaštitna sredstva, više puta se vrši međuredna kultivacija i duvan zagrće kako bi se što više sačuvala vlaga i duvan optimalno izrastao i listovi stasali za branje. 

– Kvalitet lista zavisi od toga kako odradimo poslove od rasada, pripreme zemljišta i kompletne primene agrotehničkih mera, ali trudimo se da najveći deo prinosa bude prve i druge klase. Imamo veoma dobru saradnju sa kompanijom JTI, jer nas prati u proizvodnji, od folija, semena, kontejnera i supstrata za proizvodnju rasada do paleta za sušenje duvana i ostalih repromaterijala i novčanih avansa za radnu snagu – ističe Miroslav. 

Proizvodnja duvana u Golubincima, Kukujevcima, Kuzminu i atarima drugih mesta u Sremu razmahnula se posla dolaska talasa prognanika sa područja Slavonije i Zapadnog Srema, posebno sorte Virdžinija, mada se na manjim površinama na sremskim poljima uzgaja i Berlej, čija proizvodnja ima dužu tradiciju u regionu Potisja, na severu Bačke, iako se dobro prima i u nekim banatskim atarima. Zlatko Častven iz Bingule priseća se da su se za proizvodnju duvana u selu 1999. godine latilo četiri-pet porodica, snalazili se tako da su na mobu pomagali jedni drugima, jer je bilo manje mehanizacije. 

– Iz godine u godinu svaka sezona je bila različita, ali smo bili istrajni i sticali dragoceno iskustvo. Kada je sin dorastao, prihvatio da ostane na selu i preuzeo vođenje gazdinstva, postalo je puno lakše. Ima posla, ali je bavljenje duvanom isplativo. Trenutno malo problema imamo sa osiguranjem useva jer su kvote velike, što bi značilo da bi otprilike trećinu proizvodnje trebalo dati za osiguranje, a to je previše – ukazuje Zlatko Častven.  

Na severu Bačke u Malim Pijacama, gotovo tri decenije duvan sorte Berlej sa svojom porodicom uzgaja Tibor Almaši. U odnosu na prethodnu godinu kada je pod duvanom imao tri hektara površinu je uvećao na 4,3 hektara, u plastenicima pored rasada za sopstvene potrebe sa suprugom Klarom i sinovima, proizvodi ga i za potrebe nekolicine farmera koji ugovaraju proizvodnju Berleja za senćansku fabriku kompanije JTI.

– Rasad se proizvodi po savremenoj tehnologiji, a dok ne bude odgovarajući za iznošenje na njive potrebno ga je kositi četiri-pet puta. Spreman je kada dostigne odgovarajuću visinu i kada se struk biljke može obmotati oko prsta, a da ne pukne – otkriva Almaši u čijim plastenicima je stasao rasad Berleja za rasađivanje na 22 hektara. 

U proizvodnji Berleja sada se uglavnom berba obavlja sečenjem cele stabljike sa listovima, pa se one kače u sušare i kasnije skida suvi list za isporuku fabrici. Almaši je prošle godine podigao novu sušaru površine 420 kvadratnih metara i posečeni duvan se  kači i suši na tri sprata. Međutim, zadržali su deo i sa tradicionalnim branjem i nizanjem lista šivenjem, koji suše ispod plastenika. Za rasađivanje je stigla i najsavremenija sadilica, s kojom posao ide znatno brže.  

Veteran u proizvodnji duvana je i Đerđ Pap iz Malih Pijaca, čija porodica deo poslova obavlja u saradnji sa Almašijevima. Pap je lane pod duvanom imao 2,5 hektara, a ove godine se rasađuje na četiri hektara.

– Ima puno posla, ali srećom sa prijateljima i porodicom sve možemo postići, tako da nemamo puno troška. Uz pomoć kompanije JTI kupili smo veliki objekat potreban za sušenje posečenih stabljika duvana  – zadovoljan je Đerđ Pap.

–  Četiri decenije sa bavimo duvanom, uz malu pauzu koju smo imali, ali smo obnovili proizvodnju kada je senćanska fabrika kompanije JTI ponovo počela ugovarati i otkupljivati Berlej. Saradnja je dobra i što je najvažnije, isplata uvek na vreme.