ЗЛАТО НА ВОЈВОЂАНСКИМ ПОЉИМА Расађивање дувана у пуном јеку УЛАГАЊЕ У ВИРЏИНИЈУ И БЕРЛЕЈ СЕ ИСПЛАТИ

Сваке нова сезона, нови је изазов за произвођаче. Фабрика Компанија ЈТИ у Сенти, која је у Србији највећи произвођач и прерађивач листа дувана из домаће производње, за ову сезону је са 395 фармера уговорила 2.387 хектара под Вирџинијом што је повећање за пет одсто, а са 37 фармера уговорена је производња сорте Берлеј на 51,3 хектара, што је повећање за 49 одсто. 

Међу неколико произвођача листа Вирџиније у сремском селу Бингула, у породици Частвен, пре две и по деценије посао је отпочео отац Златко Частвен (63) а са пуно елана наставио син Мирослав Частвен (40). Они Вирџинију саде на 42 катастарска јутра, од око 150 јутара колико обрађује њихово газдинство.

– Површине под дуваном ове сезоне повећали смо за 12 катастарских јутара, тако да нам је под овом захтевном али исплативом културом готово трећина површина – каже Мирослав Частвен. – Око дувана се највише улаже и наради, али са испоруком жутог листа имамо највише зараде, јер дешава се да на пшеници и кукурузу, када род и цена подбаце, чак будемо и у минусу. Са заснивањем расада крећемо већ у марту, негујемо га два месеца у пластеницима, па када приспе почетком маја га износимо на њиве. Два месеца потраје до почетка бербе листа, који се суши у сушарама, а берба потраје четири месеца, све до првих мразева. Срећом сезонске радне снаге за негу и бербу дувана имамо у селу, тако да нисмо приморани да људе доводимо са стране, али шта ће бити убудуће видећемо. 

Иако у атару Бингуле нема услова за наводњавање, јер нема каналске мреже, а копање бунара је врло скупо и неизвесно улагање, пошто газдинство породице Частвен доста површина обрађује из закупа, постижу добре приносе и више од две тоне сувог листа по хектару. Мирослав објашњава да примењују све агротехничке мере које препоручују стручњаци компаније ЈТИ, тако да је расад који се износи на њиве уједначеног квалитета, у време садње се истовремено убацују микрогранулисана ђубрива и заштитна средства, више пута се врши међуредна култивација и дуван загрће како би се што више сачувала влага и дуван оптимално израстао и листови стасали за брање. 

– Квалитет листа зависи од тога како одрадимо послове од расада, припреме земљишта и комплетне примене агротехничких мера, али трудимо се да највећи део приноса буде прве и друге класе. Имамо веома добру сарадњу са компанијом ЈТИ, јер нас прати у производњи, од фолија, семена, контејнера и супстрата за производњу расада до палета за сушење дувана и осталих репроматеријала и новчаних аванса за радну снагу – истиче Мирослав. 

Производња дувана у Голубинцима, Кукујевцима, Кузмину и атарима других места у Срему размахнула се посла доласка таласа прогнаника са подручја Славоније и Западног Срема, посебно сорте Вирџинија, мада се на мањим површинама на сремским пољима узгаја и Берлеј, чија производња има дужу традицију у региону Потисја, на северу Бачке, иако се добро прима и у неким банатским атарима. Златко Частвен из Бингуле присећа се да су се за производњу дувана у селу 1999. године латило четири-пет породица, сналазили се тако да су на мобу помагали једни другима, јер је било мање механизације. 

– Из године у годину свака сезона је била различита, али смо били истрајни и стицали драгоцено искуство. Када је син дорастао, прихватио да остане на селу и преузео вођење газдинства, постало је пуно лакше. Има посла, али је бављење дуваном исплативо. Тренутно мало проблема имамо са осигурањем усева јер су квоте велике, што би значило да би отприлике трећину производње требало дати за осигурање, а то је превише – указује Златко Частвен.  

На северу Бачке у Малим Пијацама, готово три деценије дуван сорте Берлеј са својом породицом узгаја Тибор Алмаши. У односу на претходну годину када је под дуваном имао три хектара површину је увећао на 4,3 хектара, у пластеницима поред расада за сопствене потребе са супругом Кларом и синовима, производи га и за потребе неколицине фармера који уговарају производњу Берлеја за сенћанску фабрику компаније ЈТИ.

– Расад се производи по савременој технологији, а док не буде одговарајући за изношење на њиве потребно га је косити четири-пет пута. Спреман је када достигне одговарајућу висину и када се струк биљке може обмотати око прста, а да не пукне – открива Алмаши у чијим пластеницима је стасао расад Берлеја за расађивање на 22 хектара. 

У производњи Берлеја сада се углавном берба обавља сечењем целе стабљике са листовима, па се оне каче у сушаре и касније скида суви лист за испоруку фабрици. Алмаши је прошле године подигао нову сушару површине 420 квадратних метара и посечени дуван се  качи и суши на три спрата. Међутим, задржали су део и са традиционалним брањем и низањем листа шивењем, који суше испод пластеника. За расађивање је стигла и најсавременија садилица, с којом посао иде знатно брже.  

Ветеран у производњи дувана је и Ђерђ Пап из Малих Пијаца, чија породица део послова обавља у сарадњи са Алмашијевима. Пап је лане под дуваном имао 2,5 хектара, а ове године се расађује на четири хектара.

– Има пуно посла, али срећом са пријатељима и породицом све можемо постићи, тако да немамо пуно трошка. Уз помоћ компаније ЈТИ купили смо велики објекат потребан за сушење посечених стабљика дувана  – задовољан је Ђерђ Пап.

–  Четири деценије са бавимо дуваном, уз малу паузу коју смо имали, али смо обновили производњу када је сенћанска фабрика компаније ЈТИ поново почела уговарати и откупљивати Берлеј. Сарадња је добра и што је најважније, исплата увек на време.