(FOTO, VIDEO) FUDBALERI VOJVODINE IZGUBILI U FINALU KUPA: Zvezdi trofej i dupla kruna

Osim značajne borbenosti i želje za trofejom finale sadržajem nije opravdalo očekivanja fudbalskih poštovalaca. 

S obzirom na to da je s druge strane terena bio najbolji srpski klub, čiji je cilj odbrana duple krune, Vošin strateg Miroslav Tanjga izveo je sastav iskusnih igrača, bez bonusa, što takmičenje za nacionalni Kup dozvoljava. Time je želeo da obezbedi preko potrebni mir, naročito u poslednjoj liniji odbrane, sa mogućnostima učestvovanja u napadu bočnih igrača, uz sudelovanje centralnih bekova, gde je u znatnoj meri izostanak Crnomarkovića, u korist forsiranja Sičendžea, predstavljalo iznenađenje. U istoj meri je i Zvezdin trener Vladan Milojević iznenadio sastavom bez Kataija i oporavljenog Radonjića, ali sa ofanzivnom koncepcijom u sistemu 4-4-2, sa Ndiajem i Duarteom u špicu. 

Šampionov presing od početka i prva šansa koju nije iskoristio Đurić, posle Elšnikovog kornera, na isteku prvog minuta, nagovestio je sliku koju je većina hroničara i nagovestila: Novosađani su prepustili sredinu Beograđanima, čekajući iz bloka šansu za kontranapad, sa Romanićem i Bamideleom u glavnim ulogama. Takvu situaciju ubeležili smo u 17. minutu, kada je Milosavljević prekršajem za žuti karton zaustavio Romanića u naletu ka Rosićevom golu. Sličan Vošing presing amortizovala je Zvezda i u 22. minutu, a u kontri koja je usledila Duarte je varkom u slalomu izbacio iz igre Barosa i Sičendžea, Medojević je zakasnio da ga blokira, a Rosić na kraju nije mogao da zaustavi Brazilca na putu do vođstva branioca trofeja.

Uzdrmana vođstvom protivnika, odbrana nominalnog domaćina bila je puki posmatrač u situacijama koje su usledile u kaznenom prostoru: najpre je Rosić, uz prečkinu asistenciju, odbranio gol posle Elšnikovog kornera i šuta Milosavljevića, potom je Maksimović pored Barosa iz neposredne blizine šutirao u Vošinog golmana, da bi u 35. minutu Korać u vrlo povoljnoj poziciji blokirao Duartea, posle pasa Maksimovića.   

Koliko je Vojvodinin napad bio bezopasan u prvom delu, uprkos zavidnom posedu, između ostalih, svedoči i podatak da je prvi šut u okvir njenog gola uputio Petrović iz velike udaljenosti tek u 36. minutu, bez problema za Glazera u nameri da zaustavi loptu. Prijatnu fudbalsku atmosferu u granicama fer-pleja, pokvarilo je ubacivanje petarde u Glazerov 16-erac. Na sreću, bez posledica po igrače, mada su u prvi mah Sičendže i Đurić zatražili lekarsku pomoć. Zbir utisaka iz prvog poluvremena zaokružićemo Romanićevim šutem koji je obećavao, tek koji centimetar iznad Glazerove prečke i Ivanićevim pokušajem iz slobodnog udarca koji je Rosić paradom zaustavio. 

Tanjga je u drugom poluvremenu sastav osvežio mladim igračima Kokanovićem i Veličkovićem, a početni minuti u nastavku, na osnovu utisaka o njihovom presingu, nagoveštavali su da je to bio pravi potez Vošinog stratega. Velika borba između šesnaesteraca nije izostala, ali pravu umetnost predstavljao bi svaki pokušaj da se prebroje greške igrača obeju ekipa, bez konkretnih akcija i fudbalskih sadržaja, sve do 60. minuta kada je Kokanović zapretio sa 20 metara, šest minuta kasnije pokušao je i Veličković, ali je oba puta Glazer uspeo da odbije loptu u korner. A onda je na teren ušao Katai...

Na sve ubedljiviju nadmoćnost Novosađana, Milojević je odgovorio uvođenjem u igru Milsona i Kataija, koji je sa Rodićem i Ivanićem u ranijim utakmicama često rešavao takmičarske rebuse u korist Crvene zvezde. Tako je bilo i sada. Čak 12 minuta nadoknađeno je vreme zbog čestih prekida i dimne zavese na terenu, da bi u četvrtom minutu nadoknade na dodavanje Kataija Milson sa ivice kaznenog prostora duplirao prednost Crvene zvezde, a sam Katai završio Zvezdinu priču u poslednjem minutu za njenu odbranu trofeja namenjenog pobedniku nacionalnog Kupa.