(ФОТО, ВИДЕО) ФУДБАЛЕРИ ВОЈВОДИНЕ ИЗГУБИЛИ У ФИНАЛУ КУПА: Звезди трофеј и дупла круна

Осим значајне борбености и жеље за трофејом финале садржајем није оправдало очекивања фудбалских поштовалаца. 

С обзиром на то да је с друге стране терена био најбољи српски клуб, чији је циљ одбрана дупле круне, Вошин стратег Мирослав Тањга извео је састав искусних играча, без бонуса, што такмичење за национални Куп дозвољава. Тиме је желео да обезбеди преко потребни мир, нарочито у последњој линији одбране, са могућностима учествовања у нападу бочних играча, уз суделовање централних бекова, где је у знатној мери изостанак Црномарковића, у корист форсирања Сиченџеа, представљало изненађење. У истој мери је и Звездин тренер Владан Милојевић изненадио саставом без Катаија и опорављеног Радоњића, али са офанзивном концепцијом у систему 4-4-2, са Ндиајем и Дуартеом у шпицу. 

Шампионов пресинг од почетка и прва шанса коју није искористио Ђурић, после Елшниковог корнера, на истеку првог минута, наговестио је слику коју је већина хроничара и наговестила: Новосађани су препустили средину Београђанима, чекајући из блока шансу за контранапад, са Романићем и Бамиделеом у главним улогама. Такву ситуацију убележили смо у 17. минуту, када је Милосављевић прекршајем за жути картон зауставио Романића у налету ка Росићевом голу. Сличан Вошинг пресинг амортизовала је Звезда и у 22. минуту, а у контри која је уследила Дуарте је варком у слалому избацио из игре Бароса и Сиченџеа, Медојевић је закаснио да га блокира, а Росић на крају није могао да заустави Бразилца на путу до вођства браниоца трофеја.

Уздрмана вођством противника, одбрана номиналног домаћина била је пуки посматрач у ситуацијама које су уследиле у казненом простору: најпре је Росић, уз пречкину асистенцију, одбранио гол после Елшниковог корнера и шута Милосављевића, потом је Максимовић поред Бароса из непосредне близине шутирао у Вошиног голмана, да би у 35. минуту Кораћ у врло повољној позицији блокирао Дуартеа, после паса Максимовића.   

Колико је Војводинин напад био безопасан у првом делу, упркос завидном поседу, између осталих, сведочи и податак да је први шут у оквир њеног гола упутио Петровић из велике удаљености тек у 36. минуту, без проблема за Глазера у намери да заустави лопту. Пријатну фудбалску атмосферу у границама фер-плеја, покварило је убацивање петарде у Глазеров 16-ерац. На срећу, без последица по играче, мада су у први мах Сиченџе и Ђурић затражили лекарску помоћ. Збир утисака из првог полувремена заокружићемо Романићевим шутем који је обећавао, тек који центиметар изнад Глазерове пречке и Иванићевим покушајем из слободног ударца који је Росић парадом зауставио. 

Тањга је у другом полувремену састав освежио младим играчима Кокановићем и Величковићем, а почетни минути у наставку, на основу утисака о њиховом пресингу, наговештавали су да је то био прави потез Вошиног стратега. Велика борба између шеснаестераца није изостала, али праву уметност представљао би сваки покушај да се преброје грешке играча обеју екипа, без конкретних акција и фудбалских садржаја, све до 60. минута када је Кокановић запретио са 20 метара, шест минута касније покушао је и Величковић, али је оба пута Глазер успео да одбије лопту у корнер. А онда је на терен ушао Катаи...

На све убедљивију надмоћност Новосађана, Милојевић је одговорио увођењем у игру Милсона и Катаија, који је са Родићем и Иванићем у ранијим утакмицама често решавао такмичарске ребусе у корист Црвене звезде. Тако је било и сада. Чак 12 минута надокнађено је време због честих прекида и димне завесе на терену, да би у четвртом минуту надокнаде на додавање Катаија Милсон са ивице казненог простора дуплирао предност Црвене звезде, а сам Катаи завршио Звездину причу у последњем минуту за њену одбрану трофеја намењеног победнику националног Купа.