IN MEMORIAM: MILAN BLANUŠA (1943-2025) Stvaralaštvo obeleženo ljudskom figurom

Poznat po svojim slikama, crtežima, skulpturama, grafikama, kao i likovnoj kritici, ostavio je značajan trag u brojim umetničkim disciplinama.

Diplomirao je na Akademiji za likovne umetnosti (danas Fakultet likovnih umetnosti) u Beogradu, na odseku za slikarstvo u klasi profesorke Ljubice Cuce Sokić. Postdiplomske studije završio je na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu, a specijalizirao grafiku na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni. Bio je član ULUS-a i radio kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, potom na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju i kasnije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Blanušino stvaralaštvo obeleženo je ljudskom figurom kao dominantnim motivom, koristeći je u različitim formama, Blanuša izražava ideje o zarobljenosti i beznađu savremenog čoveka. Koristeći se alatima ironije i kritike, Blanuša je direktno komunicirao sa vremenom u kome živi.

- Deveta decenija je po mnogo čemu bila sudbonosna na ovim prostorima. To je i period kada sam se intenzivno bavio Bekmanom. Bekman, kao metafora odlaženja (izgnanstva), Bekman kao zlokobna slutnja ljudskog stradanja. Imao sam ideju da uporedim dva vremena koje razdvaja period od nekoliko decenija. Razlozi odlaženja slikara iz nacističke Nemačke i naših mladih umetnika nisu bili isti. Ovde se radilo o političkim i socijalnim problemima, mada se i jedan i drugi problem odnose na istu stvar: ljudska patnja - navode jedan odlomak umetnikovog govora iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, zabeležen povodom izložbe „Rekapitulacija”.