IN MEMORIAM: МИЛАН БЛАНУША (1943-2025) Стваралаштво обележено људском фигуром

Познат по својим сликама, цртежима, скулптурама, графикама, као и ликовној критици, оставио је значајан траг у бројим уметничким дисциплинама.

Дипломирао је на Академији за ликовне уметности (данас Факултет ликовних уметности) у Београду, на одсеку за сликарство у класи професорке Љубице Цуце Сокић. Постдипломске студије завршио је на Државној високој школи за ликовне уметности у Брауншвајгу, а специјализирао графику на Државној високој школи за ликовне уметности у Франкфурту на Мајни. Био је члан УЛУС-а и радио као професор на Факултету примењених уметности у Београду, потом на Факултету ликовних уметности на Цетињу и касније на Академији уметности у Новом Саду.

Бланушино стваралаштво обележено је људском фигуром као доминантним мотивом, користећи је у различитим формама, Блануша изражава идеје о заробљености и безнађу савременог човека. Користећи се алатима ироније и критике, Блануша је директно комуницирао са временом у коме живи.

- Девета деценија је по много чему била судбоносна на овим просторима. То је и период када сам се интензивно бавио Бекманом. Бекман, као метафора одлажења (изгнанства), Бекман као злокобна слутња људског страдања. Имао сам идеју да упоредим два времена које раздваја период од неколико деценија. Разлози одлажења сликара из нацистичке Немачке и наших младих уметника нису били исти. Овде се радило о политичким и социјалним проблемима, мада се и један и други проблем односе на исту ствар: људска патња - наводе један одломак уметниковог говора из Музеја савремене уметности Војводине, забележен поводом изложбе „Рекапитулација”.