(ФОТО) БИСЕР У СРЦУ ГРАДА Градска кућа, симбол Новог Сада и неми сведок његове историје

Ипак, једна од њих сведочи о историји Новог Сада више од осталих. Наиме, на Тргу слободе, издиже се Градска кућа, монументално неоренесансно здање које већ више од једног века представља један од најупечатљивијих симбола града. 

Зграда, позната и као Магистрат, завршена је 1895. године, а дело је познатог архитекте Ђерђа Молнара, једног од градитеља који су обележили архитектонски развој „српске Атине“.

Идеја о подизању зграде градске управе јавила се још средином XIX века, када је 1855. расписан конкурс на којем су могли да учествују сви градитељи тадашње Хабзбуршке монархије. Молнаров пројекат је изабран као најрепрезентативнији - објекат је замишљен као импозантна палата са четири угла украшена куполама и централним торњем који доминира тргом.

Фасаду Градске куће украсио је вајар Јулије Аника, чије су алегоријске фигуре унеле елеганцију у архитектонску композицију, док је ентеријер обогаћен радовима сликара Павла Ружичке. Њихови уметнички доприноси допринели су да зграда добије карактер достојан центра једног европског града.

Прва значајна седница у новој Градској кући одржана је већ 1894. године, а од тада је зграда била сведок бројних догађаја - од свечаних пријема и градских прослава до важних политичких одлука. У њој је, како бележе хроничари, два пута боравио и краљ Александар Карађорђевић, прво као регент, потом као владар.

Данас је Градска кућа седиште градоначелника и Градског већа Новог Сада, али и омиљено место за фотографисање и сусрете туриста. Њен стил, инспирисан аустроугарским ренесансним здањима попут оних у Грацу, у потпуности се уклопио у амбијент Трга слободе, где се уздиже у друштву римокатоличке цркве Имена Маријиног и бројних историјских палата.

Матилда

На врху торња је некада било постављено звоно познато као „Матилда“, које је служило као сигнал за узбуну у случају пожара. Новосађани су га годинама памтили као део градског пејзажа и симбол времена када су ватрогасци из тог торња мотрили на град. Данас, место звона и даље носи спомен на Матилду, чувајући дух старог Новог Сада.

За многе Новосађане, Градска кућа није само административно седиште, већ симбол града који спаја традицију и модерност, сведочећи о временима у којима је Нови Сад растао, украшавао се и постајао оно што је данас и што би требало да буде убудуће: отворен, грађански и достојанствен град.

А. Савановић

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.