PRVI SOLO ALBUM JOVANA MATIĆA „INTIMNO” OD DANAS NA SVIM PLATFORMAMA Put isceljenja popločan je kvalitetnom muzikom i stihovima s dušom

Naime, izašavši iz žanrovske zone komfora, te zadirući u svoj najličniji kutak i pretačući ga u stihove, prvi solo album „Intimno”, baš na nekadašnji Dan mladosti, postaje dostupan slušaocima željnih muzičkog i životnog putovanja Jovana Matića. 

U razgovoru za „Dnevnik” saznali smo da je ovaj umetnik sa beogradskog asfalta, ali pariskog bekgraunda (da se na čisto srpskom izrazimo), zapravo kampanjac koji „iz čiste lične budalaštine” pesme piše isključivo olovkom, i to na pisanoj latinici, dok je finalni oblik stihova uvek na štampanoj ćirilici. Takođe ispisan grafitom. 

Elem, na projektu „Intimno”, koji je bio najavljen objavljivanjem singla „Dobro veče” krajem aprila, Matić je radio protekle četiri godine. A osim toga što će numere biti dostupne na svim digitalnim platformama, u najavi je i dupli vinil koji izlazi u takvom formatu zbog 16 pesama koje i čine celokupan album.

Za početak najpre me zanimaju impresije prve objavljene pesme „Dobro veče”, kojom ste najavili svom prvi solo album „Intimno”.

- Prvi utisci su da smo shvatili da smo u stvari početnici. Generalno, utisci jesu dobri, ali su nas postavili tu gde zapravo jesmo, kao da smo početnici na sceni. Ipak, veoma sam zadovoljan početkom, mislim da smo se ovde suočili dodatno sa onim što nas inače muči, mislim na celu našu umetničku stvarnost, a to je nedostupnost medija, jer je izuzetno mali broj onih koji se interesuju za ovako nešto. Tako da, odziv je mogao da bude bolji, ali nisam nezadovoljan. Svi komentari su do sada bili: „Gle, ovo je čudno, krajnje drugačije od onoga što smo mogli da očekujemo od čoveka koji radi u DAB-u sve ove decenije”, ali su bili pozitivni, bez obzira na to što je različito, ali ipak nije loše, već je sasvim u redu. Mislim da odziv na prvi singl upućuje na to da ćemo morati da radimo kampanju od vrata do vrata, što uopšte nije problem, što se mene tiče. Izuzetno me zabavlja ceo ovaj format. Imamo sjajnu ekipu ljudi, a sve je u slavu muzike, što je ipak glavna stvar ovde.

Mogu da kažem da sam imala privilegiju da poslušam sve numere pretpremijerno i kao neko ko sluša DAB otkad zna za sebe, album „Intimno” nije samo „sasvim u redu”. Ovo je zapravo odlično i, ma koliko je naizgled različito, vidi se poveznica dve priče koje suštinski čine jednu. Koliko je bilo izazovno izmestiti se iz zone komfora?

- Zapravo, to je mnogo manje bila posledica neke promišljenosti. Nekako se desilo spontano. Ja sam se u svom periodu oporavka prosto dohvatio onoga odakle sam počeo. Moj prvi nastup u životu je bio upravo s tom gitarom s kojom sam snimio ovaj album i to na jednom događaju koji slabo više ko pamti. To su se zvali maratoni Teatra Levo u Domu omladine u Beogradu, što je bila u SFRJ jedna družina, izuzetno popularna, i jednom godišnje su izvodili maratonske nastupe od petka uveče do nedelje uveče. Ja sam bio redovni posetilac i znajući da u noćima između petka i subote odnosno subote i nedelje bude praznog hoda, jednom sam poneo gitaru da zabavim društvo koje sam doveo. Znam da mi je tad neko prišao i rekao: „Čoveče, sviraš tu u ćošku, ljudi dremaju, 'ajde na binu pa sviraj njima nešto” i to je bio moj prvi nastup. Ja i moja gitara. Kada sam došao u fazu da se oporavljam, ja sam se do'vatio svoje gitare i pesme su same krenule... Prvo su moj bunjar i tadašnji gitarsta govorili da dođem u studio da malo sviramo „Del Arno” pesme, da se malo vratim u formu i iz tih malih druženja krenule su da izlaze pesme, jedna po jedna. Kako su izlazile, tako su počeli ljudi da se skupljaju oko toga i onda nas je način na koji sviram vodio u raznim pravcima. Mi smo sebi stavili u zadatak da apsolutno nemamo nikakve ograde. Idemo, pa gde nas odvede. Tehnički je to bilo da na određeni način okidam žice, što je bila vodilja kako će se tu nakačiti ritam, šta će se dešavati od harmonija. Prvih pet-šest pesama sam u jednom momentu pustio DAB-u i generalni zaključak svih je bio da to ne treba da bude materijal za taj bend, nego da bude solo album i da treba time da se pozabavim, jer zaista je od početka krenulo da ide u raznim pravcima. Znači, sve muzike koje sam voleo slile su se u to okidanje žica i one su vodile album „Intimno”. Ovo je album u slavu muzike, i to malo dobre muzike za promenu, da ona bude u centru svega, a ne zamisao ovaj refren će nam doneti kintu, ovde ćemo pratiti trendove i slično. Ne. Prosto – muzika. Ona je centar cele priče i odvela nas je u raznim pravcima i na albumu ima bukvalno svega, ali to nas je negde i zabavilo. Redosled je bio – ja sam sebe lečio i pesme su izlazile, a ekipa okolo je to uzela i ide u raznim pravcima. Recimo, pesma „Koga Gospod blagoslavi” će publiku posebno iznenaditi jer baš nema veze s onim što radi DAB, to je dalmatinska šansona za koju najpre nisam bio načisto da li da je uopšte i radimo. Međutim, gitarista je krenuo mandolina foru i svi su bili „al' je ovo zezanje dobro”. Bogami se tu nakupilo prvo 12 pesama, pa je čovek koji će to da objavi bio u fazonu da neće nijednu da baci, sve su mu se dopale, ali previše ih je za jedan vinil, a premalo za dva. I onda smo mi dosnimili još četiri pesme, pa je to dupli vinil od 16 pesama koji ipak apsolutno ima sve veze sa DAB-om, jer jedan čovek to radi. Možeš da pobegneš od svega, sem od onoga što je tvoj pečat, a svi ovi tekstovi su, kao i u DAB-u, iz mog pera izašli, pa ne možeš ti da se udaljiš i da nema nikakve veze. Ali suštinski je ovo jedna divna dopuna i ja tu vidim u nekom idealnom svetu, idealnoj Srbiji, scenario: ovog vikenda u petak za vas svira „Intimno”, a u subotu „Del Arno Bend”, i publika tako dobije pun paket.

Slušajući pesme stekla sam utisak da ste sebi baš dali oduška, ali koliko vas je ceo taj projekat zaista izlečio?

- Ja nikad kroz čitavu karijeru DAB-a svoje privatne stvarčice nisam koristio u javnom diskursu, ali ovom prilikom mogu da kažem: da si me videla na početku rada na albumu „Intimno”, bilo bi ti jasno koliko sam ozdravio. Moj dobar prijatelj s kojim sam prošao sve i svašta mi je pred kraj ovog projekta rekao: „Konačno mi zvučiš kao onaj Jovan kog sam poznavao.” Malo je reće da sam bio na dnu, to bi zvučalo patetično, ali da mi nije bilo dobro – nije. Nikako. Inače, prva pesma koju sam napisao za „Intimno” bila je „Nemoj da odustaješ” i ona je nekako odredila smer da nema predaje. I album „Intimno” je priča o tome da, koliko god da potoneš, jednostavno nemaš drugog izbora nego da se nanovo pridigneš i da nastaviš. Ja baš nisam ličio na sebe. Nisam video lekara 26 godina, a na kraju sam završio na operacionom stolu i bilo je pitanje šta će biti sa mnom. Kad se sve to dobro završilo i kad sam sažvakao sve ovo i ostalo što je išlo uz taj neugodan događaj, istina je da me je rad na albumu vratio sebi. Vratio me je pisanju, što je moja osnovna delatnost, vratio me je muzici, uživanju u njoj. Kroz „Intimno” smo uspeli da dođemo do saradnika koji su zaista sjajni, mladi, tu je sa nama sada i jedna devojka koja ima 23 godine, a naš najstariji član ima 68, i kad se takve dve razlike u generacijama skupe oko tvojih nota...

I to intimnih nota...

- Tako je, intimnih nota, i uživanju u njima. Proizvod bude nešto što zaista možeš da predstaviš i ljudima koji bi bili voljni da slušaju, što je odličan znak. Upoznali smo nekoliko mladih umetnika, jednu Novosađanku koja je izuzetan vokalni talenat i to najviše za pravljenje harmonije, a koja je srećom voljna da radi sa nama. I tako da sad imamo i jednu vojvođansku branšu u „Intimno” bendu.

Znači, ona u stvari daje taj neki šmek!

- Apsolutno! Tako da, na kraju, da, sve to jeste bilo lekovito i potpuno je opravdano da bude solo album. Jedna gospođica me je pitala da li će to biti rege solo album. Reko': „Gospođice, imam rege bend, kakva je svrha da radim i solo rege album?” Nikakva, zapravo. Kroz ovaj projekat ljudi će otkriti da, osim što umem da složim poneki stih, umem i da odsviram gitaru. Ima tu svega, različitih žanrova i atmosfera. Jednostavno, proizvod je takav da bi ga najbolje opisao Bob Marli, rekavši svojevremeno po objavljivanju albuma „Kaja” kada su ga neki zadirkivali, jer je rege socijalno angažovana muzika, pa kakve su mu sad to ljubavne pesme, a on je na to jednostavno odgovorio da se život svakog čoveka sastoji od različtih emocija, onih borbenih, socijalnih, ali i ljubavnih. Zašto bismo bežali od bilo kojih od njih, sve su one validne. Isto tako i „Intimno”, sve su te muzike i emocije validne i tako su se i našle na ovom albumu.

Između ostalog, to i daje, što sam onaj dan i rekla, neku balaševićevsku notu.

- To je za mene najveća moguća pohvala. Ja inače mislim da je vaš sugrađanin verovatno jedan od najvećih srpskih pesnika 20. veka. Potpuno je neverovatno da iz svakog njegovog stiha izlazi Vojvodina, nepogrešivo! To je pet stepenica iznad onog što sam ja u stanju da uradim, a nije baš da ne umem da napišem. Mada je moja prababa po ocu iz Bavaništa, imam tu južnog Banata, znali smo mi i za šufnudle i za ostale stvari na vreme... Đoletu mogu samo da kažem: „Kapa dole, majstore!”. Tako da, ako me neko poredi sa njim, nije mogao više da me pohvali.

Vi sarađujete u bendu i sa „klincima”, ali koliko je njihovoj generaciji vaš rad blizak i pitak?

- Mislim da su nove generacije dve vrlo bitne stvari savladale bolje nego mi. Prva je da su otvoreni za sve, što znači da njima podele narodnjaci/zabavnjaci/pop/metal ne znače previše, ali mora da bude kvalitetno. Izgleda mi da su izrasle generacije koje na bofl robu više ne pristaju. A to je jako važno. To znači da su njihova vrata otvorena za ono što je kvalitetno. Ako imaš nešto tako u džepu i voljan si da im ponudiš, ja verujem da će prihvatiti. Ne voliš ti muziku ako slušaš samo hevi-metal ili samo narodnjake ili samo štagod. Ti si u nekom kavezu koji ima svoje parametre, a to nije dobro. Ako stvarno voliš muziku, ti ćeš za svaku pronaći nešto dobro. I ja to lično radim, tako kod mene funkcioniše. Moraš biti otvoren za dobru muziku. To je i posledica dobrog opšteg obrazovanja.

Što se i vidi u albumu...

- Dokazano u praksi. Ljudi, ako volite muziku, budite otvoreni za svaku dobru muziku. To je trebalo da vas nauče u školi. Ako su propustili, evo šanse da se to promeni. Mnogo različitih dobrih muzika ima i nijedna ne sme da bude blokirana samo zato što ne odgovara nekom vašem trenutnom socijalnom uverenju ili opredeljenju. Treba da budete otvoreni za dobru notu, pustite da vas umetnik svojom energijom kupi ili odbije, i to je opcija. Daj šansu.

Mislite li da su ljudi danas spremni i dovoljno otvoreni da daju šansu?

- Mislim da ljudi ne uviđaju koliko je zapravo to bitno, ne samo kad je u pitanju muzika, već kompletan društveni život. Promiče nam činjenica da smo svi ubačeni u kalupe. Ljudi, volite muziku i volite ljude. Treba ostati otvoren. Način da budeš slobodan je da budeš dobronamerno otvoren prema svim pojavama i tek pošto ih lično iskusiš. Ako misliš da se razvijaš kao biće, moraš da budeš svestan svojih mana. Mislim da je to put ka slobodi. I sve se svodi na to da poštuješ ono što jesi, ali da si otvoren prema onome što nisi i što ne poznaješ.

Šta mislite da će poseban utisak ostaviti na slušaoce sa albuma „Intimno”, koje pesme bi „na keca” mogle da osvoje uši i srce?

- Da upotrebim onu staru floskulu „sve pesme su kao moja deca”...

Da, da, ja sam uspela da je izbegnem, sami ste se upecali...

- Ha, ha, ha... Prvo bi mi bilo: hvala što ste odvojili vreme, ali 'ajde sad poslušajte ono što imamo da kažemo i odsviramo, jer ćete dobiti jedno putovanje kroz razne muzike. Mislim da će prvi utisak biti iznenađenje, makar onima koji znaju za moj angažman u DAB-u. U srećnom scenariju trebalo bi da bude da svako nađe neku od pesama koja će ih dirnuti. Mislim da će sveukupni doživljaj biti: različito ali dobro.

Album jeste svojevrsno putovanje kroz muziku, ali posmatrajući omot i celokupnu priču, ono je i svojevrsno putovanje kroz vreme, odnosno Vašu prošlost. Šta slušaoci mogu da saznaju o Jovanu, osim da se nije rodio sa dredovima?

- Prvo će imati priliku da me povežu sa mojim detinjstvom koje sam proveo u Francuskoj. Zašto je to važno? Tamo, bar tokom prvih šest razreda osnovne škole koje sam završio kod njih, pristup obrazovanju je bio takav da se sve obavljalo pismeno, nije bilo usmenog odgovaranja nijednog predmeta. I pritom, manju ocenu dobijaš i iz biologije ako si pravio gramatičke greške. Znači, tu je kultura pisanja bila sjajna. Francuska šansona nije toliko okrenuta muzici koliko stihovima. Muzika je tu samo adekvatno odelo koje ide uz određene stihove. I ljubav prema dobrom stihu sam pokupio od njih, jer moj pravi umetnički angažman jeste pisanje tekstova. O meni će kroz različite žanrove otkriti šta sam ja sve slušao, a kroz reči suptilno će moći da dobiju poruke koje su mnogo lične. Zaista je ovo ispovest. U šali bih znao da kažem da ako Josipa Lisac ima „Dnevnik jedne ljubavi”, Jovan Matić ima „Dnevnik jednog oporavka”.

A „Del Arno Bend” radi na jednom „Dnevniku o četiri decenije postojanja”...

- Tako je. Vrlo bitno je da svi znaju da su pesme na albumu „Intimno” moje i određeni broj njih će svakako biti iskorišćen i u svojoj DAB verziji, a već jednu smo snimili i biće najavni singl za album „Povratak dredaja” koji izlazi povodom 40. rođendana DAB-a sledeće godine. Ono što se zabavno dešava jeste da je ekipa toliko našpanovana i uigrana, snimaju kao mašine, u dva dana po jednu pesmu. „Intimno” je bio jedan lep izlet koji mi se dopao, ali to ne znači da prestajemo da radimo ono što je naš glavni posao.