„STERIJANCI“ SLAVE VELIKI JUBILEJ! Počelo 70. Sterijino pozorje u Novom Sadu DREVNA IGRA, ALI SASVIM NOVA I NEPONOVLJIVA (FOTO)

Festival je svojom besedom otvorila profesorka emerita Ljiljana Pešikan Ljuštanović, ističući da sedamdeseti put početak Pozorja biva praznik pozorišta i praznik publike, i da će se živo i neponovljivo dešavati narednih dana čudo pozorišta.

Na svakoj sceni na kojoj se pozorište zbiva, kako je dodala, nije bitno pitanje šta se desilo već kako i zašto se to desilo. Bitan je ugao posmatrača, a time i vizura njegovog vremena. Zbog toga je drevna igra koja traje hiljadama godina sasvim nova, jedinstvena i neponovljiva.
 

- „Vek sažet u dva sata, / beskraj na deset kvadrata!“ moguć je samo u pozorištu. Dok čekamo da predstava počne, scenu ispunjavaju senke onih koji su prešli u legendu. Umetnost pozorišta – čak i kad je reč o njenim prividno trajnim, neprolaznim segmentima, poput kostima, scenografskih skica ili delova scenografije – stvarno traje koliko i pamćenje i živa svest tvoraca i gledalaca, ali i mnogo duže – koliko pamćenje i živa svest onih koji su o tom umetničkom činu slušali, čitali i poverovali neposrednim i posrednim svedocima – istakla je Ljiljana Pešikan Ljuštanović, proglašavajući festival otvorenim.
 

Nakon toga, izvedena je prva u takmičarskoj selekciji predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića, u režiji Milana Neškovića, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
 

Pre ceremonije svečanog otvaranja festivala, u donjem foajeu scene „Pera Dobrinović“ otvorena  je izložba „70 godina Sterijinog pozorja“, autora Zorana Maksimovića, koju su organizovali Sterijino pozorje i Pozorišni muzej Vojvodine. Ova izložba o sedam decenija postojanja Sterijinog pozorja sastoji se od tri segmenta. Prvi se sastoji od dve tematske postavke posvećene instituciji Sterijino pozorje i njenim programskim jedinicama, drugi je o festivalu, dok treći predstavlja multumedijalni segment.
 

 Narednog, drugog dana festivala, sledi druga predstava u takmičarskoj selekciji „Beogradski trio“, rađena po istoimenom romanu Gorana Markovića, u režiji Matjaža Bergera, i izvođenju „Anton Podbevšek teatra“ iz Novog Mesta i „Cankarjevog doma“ iz Ljubljane.

- Goli otok, koji je naravno važan za celu priču, zapravo je u romanu samo dekor, dok je u centru pažnje melodrama. Melodrama dira ljude u osećanja. I ja uhvatim sebe kako zaplačem kada gledam melodramu. I nema razloga da se čovek toga stidi – napominje autor romana Goran Marković.
 

„Roman opisuje postupanje tadašnjih vlasti u bivšoj zajedničkoj državi, koncentracioni logor na Golom otoku, dehumanizaciju koja ga je pratila i mehanizme totalitarnih sistema. U tome je Marković, uz arhivsku građu, koju čine zapisnici, izveštaji, diplomatska prepiska i zvanične beleške, isečci iz jednog dnevnika, kao i brojni dokumenti i nepovezana svedočenja u vezi sa određenim događajima, sastavio priču koja uvuče čitaoca“.
N.P-j.