„СТЕРИЈАНЦИ“ СЛАВЕ ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ! Почело 70. Стеријино позорје у Новом Саду ДРЕВНА ИГРА, АЛИ САСВИМ НОВА И НЕПОНОВЉИВА (ФОТО)

Фестивал је својом беседом отворила професорка емерита Љиљана Пешикан Љуштановић, истичући да седамдесети пут почетак Позорја бива празник позоришта и празник публике, и да ће се живо и непоновљиво дешавати наредних дана чудо позоришта.

На свакој сцени на којој се позориште збива, како је додала, није битно питање шта се десило већ како и зашто се то десило. Битан је угао посматрача, а тиме и визура његовог времена. Због тога је древна игра која траје хиљадама година сасвим нова, јединствена и непоновљива.
 

- „Век сажет у два сата, / бескрај на десет квадрата!“ могућ је само у позоришту. Док чекамо да представа почне, сцену испуњавају сенке оних који су прешли у легенду. Уметност позоришта – чак и кад је реч о њеним привидно трајним, непролазним сегментима, попут костима, сценографских скица или делова сценографије – стварно траје колико и памћење и жива свест твораца и гледалаца, али и много дуже – колико памћење и жива свест оних који су о том уметничком чину слушали, читали и поверовали непосредним и посредним сведоцима – истакла је Љиљана Пешикан Љуштановић, проглашавајући фестивал отвореним.
 

Након тога, изведена је прва у такмичарској селекцији представа „Свети Георгије убива аждаху“ Душана Ковачевића, у режији Милана Нешковића, Југословенског драмског позоришта.
 

Пре церемоније свечаног отварања фестивала, у доњем фоајеу сцене „Пера Добриновић“ отворена  је изложба „70 година Стеријиног позорја“, аутора Зорана Максимовића, коју су организовали Стеријино позорје и Позоришни музеј Војводине. Ова изложба о седам деценија постојања Стеријиног позорја састоји се од три сегмента. Први се састоји од две тематске поставке посвећене институцији Стеријино позорје и њеним програмским јединицама, други је о фестивалу, док трећи представља мултумедијални сегмент.
 

 Наредног, другог дана фестивала, следи друга представа у такмичарској селекцији „Београдски трио“, рађена по истоименом роману Горана Марковића, у режији Матјажа Бергера, и извођењу „Антон Подбевшек театра“ из Новог Места и „Цанкарјевог дома“ из Љубљане.

- Голи оток, који је наравно важан за целу причу, заправо је у роману само декор, док је у центру пажње мелодрама. Мелодрама дира људе у осећања. И ја ухватим себе како заплачем када гледам мелодраму. И нема разлога да се човек тога стиди – напомиње аутор романа Горан Марковић.
 

„Роман описује поступање тадашњих власти у бившој заједничкој држави, концентрациони логор на Голом отоку, дехуманизацију која га је пратила и механизме тоталитарних система. У томе је Марковић, уз архивску грађу, коју чине записници, извештаји, дипломатска преписка и званичне белешке, исечци из једног дневника, као и бројни документи и неповезана сведочења у вези са одређеним догађајима, саставио причу која увуче читаоца“.
Н.П-ј.