VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Vinumov dan

Pre svega, u vreme kada u polju i podrumima nema velikog posla, što se najčešće poklapa sa vremenom kada je najlošija prodaja vina (februar, mart). Sa popriličnim zakašnjenjem, ta ideja stigla je i do Sremskih Karlovaca, mesta koje je u prošlosti važilo za našu „prestonicu vina”. 
 

Prošlog vikenda, u subotu, u lepom ambijentu vinskog dvora vinarije „Vinum” sjatilo se stotinak ljubitelja Bahusove kapljice, na poziv da su, za njih, tog dana podrumska vrata otvorena. Stizali su iz Beograda, Novog Sada, Inđije, bilo je i stranih turista, među kojima su najupečatljiviji bili Kinezi...

Sve ih je srdačno dočekivao vlasnik vinarije, doktor medicinskih  nauka, Milan Ubavić. On je shvatio vekovno iskustvo vinogradara, koje glasi da vinograd dvostruko daje ako je zatvoren, a podrum ako je otvoren. Primetno je bilo da među gostima govoto nije bilo Karlovčana. 

Čak ni onih koji na takve događaje dolaze zvanično, kao što je opštinsko rukovodstvo, a da ne govorimo oni koji su zaduženi za razvoj i sudbinu turizma svoga kraja. Izostali su i vlasnici vinarija, kojih u Karlovcima ima blizu 30 registrovanih. Njihov nedolazak me nije iznenadio, oni ne dolaze ni na izložbe svojih vina, koje svake godine u dana berbe grožđa organizuje Muzej grada. 

Dr Milan Ubavić primećuje:
- Ideja o Danu otvorenog podruma nastala je po ugledu na praksu vinarija u susednoj Mađarskoj. Znam da ljubitelji vina žele da vide gde se ona i kako proizvodi. 

Da je to prilika da se sazna nešto više o vinovoj lozi i njenom poreklu, da se čuje nešto o tehnici vinifikacije i o čuvanju i školovanju vina, da se objasni cilj pijenja, karakter duhovne opojnosti što ga vina pruža, kakva su se vina pila u prošlosti, a kakva danas, o slaganju jela i vina, ritualu serviranja... 

Sve to ima razmere učenja i sticanja znanja, koje, kad se stiče na licu mesta, nikome ne pada teško! Sve to spada u podizanje vinske kulture, da bi se neko mogao smatrati pravim enofilom. Jednom rečju, ne možeš voleti nešto što ne poznaješ.

Ideja doktora Milana Ubavića bila je da se na Dan otvorenih podruma uključe svi karlovački vinogradari, svako sa svojim programom (hranom, muzikom), da se sa dva mini busa dočekuju gosti i ceo dan kruže od vinarije do vinarije, kako bi se, pored ostalog, izbeglo i zakrčenje parkinga autima i autobusima. 

Da se štampaju jedinstveni vaučeri, osiguraju čaše, da se u čitavu ponudu uključe i lokalni proizvođači sireva, kuglofa, suvenira i drugih proizvoda, kako bi to bila manifestacija celog mesta, a ne pojedinaca. U koji bi bile uključene i sve druge službe mesta, od saniteta do saobraćajne policije.

Akcija koja traži složnost, dogovore i spremnost. Važniju od novca. Tanjir i čaša su komparativna prednost Srema i Karlovaca. Treba samo kreirati atraktivan astal, da se nivoom ponude kuhinje i vinskog podruma spremno, s priželjkivanim slasnim zalogajem, dočeka gost.

Dobro znamo staru izreku da ljubav najpre dolazi iz želuca. Činjenica je da je turista na odmoru spreman da više nego inače potroši na svoje zadovoljstvo, među kojima je primarno ono gurmansko. Čovekovo nepce, bilo je i ostalo centar sveta, sinonim gurmanskog užitka.

Gastronomija je umetnost koja vodi računa i o ponudi jela i pića vlastitog okoliša. Zbog toga što potrošaču pruža mnoge radosti, značajan je turistički magnet. Hramovi izuzetno dobrog jela i pića u zabiti znaju privući goste i iz neverovatne udaljenosti samo na ručak ili večeru. 

Vinorodni krajevi veliki su mamci zahvaljujući samo jednoj kapljici koja se prethodno naširoko pročula. Ponekad i za vrlo zahtevne goste iz dalekog sveta. Jednom sam u ovoj kolumni napisao hvaleći sadašnja sremska vina: „Ne dao vam Bog da morate da pijete vina koja je Branko Radičević opevao”. Zbog toga su mi neki čitaoci prigovorili ne slažući se sa tim mišljenjem. Danas je među našim sunčevim kapljicama teško naći ijednu koja nije dostojna svakodnevne trpeze. 

Da su li-la sa stranim vinima, a po cenama su ih ozbiljno i pretekla. Ali to ste vi već rekli, pre mene. Prošlog vikenda u vinariji „Vinum”, dr Milana Ubavića, u opuštenoj i prijatnoj atmosferi, po ko zna koji put potvrdilo se da doktorova vina nisu slučajno dostojno prezentovala uzlet naših vina pred najpoznatijim svetskim komisijama. 

Dočekujući goste s penušcem dina spravljenog po tradicionalnoj francuskoj tehnologiji za šampanjac, od sorte grašac, uverio nas je da se radi o vinskoj kući koja se ne šali. 

Osim „šampanjca”, gostima su ponuđena još dva grašca: klasični i barikirani. Milan Ubavić je svoj vinski put započeo još početkom devedesetih godina prošlog veka hobi proizvodnjom italijanskog rizlinga, kako su tada zvali grašac. U saradnji sa mladim stručnjacima, uvrstio se u sam vrh proizvođača vina najviših dometa ove naše dominantne sorte. 

Sa frankovkom i sovinjonom osvojio je najviša priznanja na najprestižnijim ocenjivanjima u Parizu. U konkurenciji tih velikana, prošle subote, opredelio sam se za barikirani šardone. Doktor Milan Ubavić se ne šali!