ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Винумов дан

Пре свега, у време када у пољу и подрумима нема великог посла, што се најчешће поклапа са временом када је најлошија продаја вина (фебруар, март). Са поприличним закашњењем, та идеја стигла је и до Сремских Карловаца, места које је у прошлости важило за нашу „престоницу вина”. 
 

Прошлог викенда, у суботу, у лепом амбијенту винског двора винарије „Винум” сјатило се стотинак љубитеља Бахусове капљице, на позив да су, за њих, тог дана подрумска врата отворена. Стизали су из Београда, Новог Сада, Инђије, било је и страних туриста, међу којима су најупечатљивији били Кинези...

Све их је срдачно дочекивао власник винарије, доктор медицинских  наука, Милан Убавић. Он је схватио вековно искуство виноградара, које гласи да виноград двоструко даје ако је затворен, а подрум ако је отворен. Приметно је било да међу гостима говото није било Карловчана. 

Чак ни оних који на такве догађаје долазе званично, као што је општинско руководство, а да не говоримо они који су задужени за развој и судбину туризма свога краја. Изостали су и власници винарија, којих у Карловцима има близу 30 регистрованих. Њихов недолазак ме није изненадио, они не долазе ни на изложбе својих вина, које сваке године у дана бербе грожђа организује Музеј града. 

Др Милан Убавић примећује:
- Идеја о Дану отвореног подрума настала је по угледу на праксу винарија у суседној Мађарској. Знам да љубитељи вина желе да виде где се она и како производи. 

Да је то прилика да се сазна нешто више о виновој лози и њеном пореклу, да се чује нешто о техници винификације и о чувању и школовању вина, да се објасни циљ пијења, карактер духовне опојности што га вина пружа, каква су се вина пила у прошлости, а каква данас, о слагању јела и вина, ритуалу сервирања... 

Све то има размере учења и стицања знања, које, кад се стиче на лицу места, никоме не пада тешко! Све то спада у подизање винске културе, да би се неко могао сматрати правим енофилом. Једном речју, не можеш волети нешто што не познајеш.

Идеја доктора Милана Убавића била је да се на Дан отворених подрума укључе сви карловачки виноградари, свако са својим програмом (храном, музиком), да се са два мини буса дочекују гости и цео дан круже од винарије до винарије, како би се, поред осталог, избегло и закрчење паркинга аутима и аутобусима. 

Да се штампају јединствени ваучери, осигурају чаше, да се у читаву понуду укључе и локални произвођачи сирева, куглофа, сувенира и других производа, како би то била манифестација целог места, а не појединаца. У који би биле укључене и све друге службе места, од санитета до саобраћајне полиције.

Акција која тражи сложност, договоре и спремност. Важнију од новца. Тањир и чаша су компаративна предност Срема и Карловаца. Треба само креирати атрактиван астал, да се нивоом понуде кухиње и винског подрума спремно, с прижељкиваним сласним залогајем, дочека гост.

Добро знамо стару изреку да љубав најпре долази из желуца. Чињеница је да је туриста на одмору спреман да више него иначе потроши на своје задовољство, међу којима је примарно оно гурманско. Човеково непце, било је и остало центар света, синоним гурманског ужитка.

Гастрономија је уметност која води рачуна и о понуди јела и пића властитог околиша. Због тога што потрошачу пружа многе радости, значајан је туристички магнет. Храмови изузетно доброг јела и пића у забити знају привући госте и из невероватне удаљености само на ручак или вечеру. 

Винородни крајеви велики су мамци захваљујући само једној капљици која се претходно нашироко прочула. Понекад и за врло захтевне госте из далеког света. Једном сам у овој колумни написао хвалећи садашња сремска вина: „Не дао вам Бог да морате да пијете вина која је Бранко Радичевић опевао”. Због тога су ми неки читаоци приговорили не слажући се са тим мишљењем. Данас је међу нашим сунчевим капљицама тешко наћи иједну која није достојна свакодневне трпезе. 

Да су ли-ла са страним винима, а по ценама су их озбиљно и претекла. Али то сте ви већ рекли, пре мене. Прошлог викенда у винарији „Винум”, др Милана Убавића, у опуштеној и пријатној атмосфери, по ко зна који пут потврдило се да докторова вина нису случајно достојно презентовала узлет наших вина пред најпознатијим светским комисијама. 

Дочекујући госте с пенушцем дина справљеног по традиционалној француској технологији за шампањац, од сорте грашац, уверио нас је да се ради о винској кући која се не шали. 

Осим „шампањца”, гостима су понуђена још два грашца: класични и барикирани. Милан Убавић је свој вински пут започео још почетком деведесетих година прошлог века хоби производњом италијанског ризлинга, како су тада звали грашац. У сарадњи са младим стручњацима, уврстио се у сам врх произвођача вина највиших домета ове наше доминантне сорте. 

Са франковком и совињоном освојио је највиша признања на најпрестижнијим оцењивањима у Паризу. У конкуренцији тих великана, прошле суботе, определио сам се за барикирани шардоне. Доктор Милан Убавић се не шали!