SLOVO SA PROMOCIJE KNJIGE O ČONTI „RUŽAN, PAMETAN I MLAD” BOGOMIRA MIJATOVIĆA Životna priča pank profesora
Moja mala obožava Travoltu, a ja volim profesora Čontu – pevali su na početku karijere krajem 80-ih novosadski pankeri Ateist rep u numeri „Plitka poezija”, spajajući delove nekoliko hitova kultne pank grupe Pekinška patka sa istoimenog albuma, a koja je žarila i palila deceniju ranije, kada je u Novom Sadu pank bio mlad.
Upravo je jedan od urednika Radio Novog Sada, Bogomir Mijatović, u nisku svojih knjiga rokenrol zaostavštine, međ’ korice stavio i biografiju frontmena pomenute grupe koja je na prelazu iz 70-ih u 80-te godine prošlog veka, uz ljubljanske Pankrte, zagrebačko Prljavo kazalište i riječki Paraf, postavila temelje tadašnje pobune na muzičkoj sceni SFR Jugoslavije.
Kako Bogica reče, „Čontini preci, kao istinski vernici, mogu mirno da počivaju”, jer je ispoštovao želju glavnog junaka da naslov knjige ne glasi „Čonta je bog”, po grafitima koji su u pomenuto vreme najčešće krasili zidove kuća i zgrada širom Juge. Zato protiv varijante „B” nije imao ništa, pa je tako osvanuo „Ružan, pametan i mlad”, kako glasi jedna od pesama popularnog benda, koji su u to vreme uz Čontu činili još Sreta, Cila i Srba, nešto kasnije Bora i Brča, da bi se u fazi drugog albuma Čonti i Cili pridružili Bale i Mare.
Da smo tokom 80-ih snimili treći album, sigurno bi se razlikovao od prva dva, ali bi svakako ostao u novotalasnom maniru (Nebojša Čonkić Čonta)
Kako je poslednjih godina došlo do razlaza dvojice najbitnijih članova originalne Pekinške Patke, Sreta je sa Cilom, zadržavajući pravo na ime, osnovao novu postavu Pekinške patke, dok Čonta, sa Baletom, takođe ima novu ekipu okupljenu pod imenom Profesor Čonta i patka.
– Ova knjiga nije pisana u nameri da bude kontrateža Sretinoj „Čovek patka” – jasan je Bogomir Mijatović. – Ne, trudio sam se da napišem biografiju čoveka koji je, sviđalo se to nekome ili ne, bio sinonim grupe koja je još na Bum festivalu početkom decembra 1978. godine na novosadskom Sajmu, najavila pravu revoluciju na muzičkoj sceni. Koliko sam u tome uspeo, proceniće čitaoci.
Nebojša Čonkić Čonta ubrzo je postao poznat kao pank profesor, jer se već 1979. godine zaposlio u Elektrotehničkoj školi, koja je iznedrila priličan broj bitnih likova na muzičkoj, pre svega pank, ska i njuvejv, sceni grada. (NAPOMENA: na fotki desno su pankeri Boris Oslovčan i Horvat Žolt – „Gomila G” i njihov profesor Nebojša Čonkić)
– Tada mi je to bila prednost, čak sam pokupio i simpatije mnogih kolega, dok nekima „od gore” to nije zasmetalo – podseća Čonta, kome je, pored muzike, ljubav oduvek bila i fudbal, tačnije FK Vojvodina. – Tačno, ali je moja prva ljubav ipak bila muzika, zahvaljujući mom ocu koji je, kada sam imao pet godina, doneo gramofon iz Nemačke, pa sam imao priliku da već kao klinac osetim čar „puštanja singlice” na toj čarobnoj spravi. Kasnije, emisije na Radio Luksemburgu nisam propuštao, jer se tamo uvek moglo čuti nešto dobro i novo iz sveta rokenrola. Radio sam najčešće slušao u kuhinji, iz jednostavnog razloga, pošto je tamo signal pomenute stanice bio najjači.
Na promociji u „Fabrici” koja je u prostorijama izdavača knjige, Studentskog kulturnog centra Novi Sad, okupila zavidan broj posetilaca, jedan od govornika, novinar Duško Duca Bogdanović, podsetio je na događaj kada je RTV snimila emisiju u izlogu robne kuće „Nork”, koje se, veruje, ne bi postideo ni legendarni britanski pank-rok bend Kleš.
– Mnogi su nas ispočetka poredili sa Pistolsima, ali su na mene mnogo jači uticaj imali Džo Stramer i Kleš, čijem sam koncertu, na promociji drugog albuma „Dajte im dovoljno konopa”, prisustvovao u „Rejnbou teatru”, jula 1979. godine.
Ova knjiga nije pisana u nameri da bude kontrateža Sretinoj „Čovek patka” (Bogomir Mijatović Bogica)
Autor knjige o Čonti nije propustio priliku da istakne svog mlađeg kolegu Dragana Gojkovića Goju, poznatog novosadskog advokata, koji je na prelazu iz 70-ih u 80-te, radio kao mlad muzički urednik i svakako je najznačajniji za popularizaciju pank i novotalasne scene na talasima Radio Novog Sada.
– Da je boljeg zdravlja, siguran sam da bi Goja napisao ovu knjigu – naglasio je Bogica.
Čonta je priznao da uživa u sadašnjim koncertima, na kojima pod imenom Profesor Čonta i patka izvodi numere sa albuma „Plitka poezija” i „Strah od monotonije”, uz nekoliko novih pesama.
– Nailazimo na odličan prijem kod publike i još bolje kritike onih koji prate zbivanja na muzičkoj sceni – kaže Čonta. – Nedavno smo svirali u Beogradu, a sada nas očekuje Zagreb i još nekoliko gostovanja u Srbiji i regionu. Ono što je sigurno jeste to da ćemo svakako uraditi i neke nove numere. A ako me pitate da li za nečim žalim, onda je to svakako činjenica što 80-ih, kao Pekinška patka, nismo snimili i treći album. Ono što znam jeste da bi se sigurno razlikovao od prethodna dva, ali bi svakako ostao u novotalasnom maniru – rekao je Čonta i prionuo na potpisivanje knjiga brojnih prijatelja i fanova koji su za autogram i posvetu strpljivo čekali u redu, a neki od njih nisu propustili priliku da za uspomenu načine i snimak sa jednim od muzičkih idola svoje mladosti.
