СЛОВО СА ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ О ЧОНТИ „РУЖАН, ПАМЕТАН И МЛАД” БОГОМИРА МИЈАТОВИЋА Животна прича панк професора
Моја мала обожава Траволту, а ја волим професора Чонту – певали су на почетку каријере крајем 80-их новосадски панкери Атеист реп у нумери „Плитка поезија”, спајајући делове неколико хитова култне панк групе Пекиншка патка са истоименог албума, а која је жарила и палила деценију раније, када је у Новом Саду панк био млад.
Управо је један од уредника Радио Новог Сада, Богомир Мијатовић, у ниску својих књига рокенрол заоставштине, међ’ корице ставио и биографију фронтмена поменуте групе која је на прелазу из 70-их у 80-те године прошлог века, уз љубљанске Панкрте, загребачко Прљаво казалиште и ријечки Параф, поставила темеље тадашње побуне на музичкој сцени СФР Југославије.
Како Богица рече, „Чонтини преци, као истински верници, могу мирно да почивају”, јер је испоштовао жељу главног јунака да наслов књиге не гласи „Чонта је бог”, по графитима који су у поменуто време најчешће красили зидове кућа и зграда широм Југе. Зато против варијанте „Б” није имао ништа, па је тако освануо „Ружан, паметан и млад”, како гласи једна од песама популарног бенда, који су у то време уз Чонту чинили још Срета, Цила и Срба, нешто касније Бора и Брча, да би се у фази другог албума Чонти и Цили придружили Бале и Маре.
Да смо током 80-их снимили трећи албум, сигурно би се разликовао од прва два, али би свакако остао у новоталасном маниру (Небојша Чонкић Чонта)
Како је последњих година дошло до разлаза двојице најбитнијих чланова оригиналне Пекиншке Патке, Срета је са Цилом, задржавајући право на име, основао нову поставу Пекиншке патке, док Чонта, са Балетом, такође има нову екипу окупљену под именом Професор Чонта и патка.
– Ова књига није писана у намери да буде контратежа Сретиној „Човек патка” – јасан је Богомир Мијатовић. – Не, трудио сам се да напишем биографију човека који је, свиђало се то некоме или не, био синоним групе која је још на Бум фестивалу почетком децембра 1978. године на новосадском Сајму, најавила праву револуцију на музичкој сцени. Колико сам у томе успео, процениће читаоци.
Небојша Чонкић Чонта убрзо је постао познат као панк професор, јер се већ 1979. године запослио у Електротехничкој школи, која је изнедрила приличан број битних ликова на музичкој, пре свега панк, ска и њувејв, сцени града. (НАПОМЕНА: на фотки десно су панкери Борис Ословчан и Хорват Жолт – „Гомила Г” и њихов професор Небојша Чонкић)
– Тада ми је то била предност, чак сам покупио и симпатије многих колега, док некима „од горе” то није засметало – подсећа Чонта, коме је, поред музике, љубав одувек била и фудбал, тачније ФК Војводина. – Тачно, али је моја прва љубав ипак била музика, захваљујући мом оцу који је, када сам имао пет година, донео грамофон из Немачке, па сам имао прилику да већ као клинац осетим чар „пуштања синглице” на тој чаробној справи. Касније, емисије на Радио Луксембургу нисам пропуштао, јер се тамо увек могло чути нешто добро и ново из света рокенрола. Радио сам најчешће слушао у кухињи, из једноставног разлога, пошто је тамо сигнал поменуте станице био најјачи.
На промоцији у „Фабрици” која је у просторијама издавача књиге, Студентског културног центра Нови Сад, окупила завидан број посетилаца, један од говорника, новинар Душко Дуца Богдановић, подсетио је на догађај када је РТВ снимила емисију у излогу робне куће „Норк”, које се, верује, не би постидео ни легендарни британски панк-рок бенд Клеш.
– Многи су нас испочетка поредили са Пистолсима, али су на мене много јачи утицај имали Џо Страмер и Клеш, чијем сам концерту, на промоцији другог албума „Дајте нам довољно конопа”, присуствовао у „Рејнбоу театру”, јула 1979. године.
Ова књига није писана у намери да буде контратежа Сретиној „Човек патка” (Богомир Мијатовић Богица)
Аутор књиге о Чонти није пропустио прилику да истакне свог млађег колегу Драгана Гојковића Гоју, познатог новосадског адвоката, који је на прелазу из 70-их у 80-те, радио као млад музички уредник и свакако је најзначајнији за популаризацију панк и новоталасне сцене на таласима Радио Новог Сада.
– Да је бољег здравља, сигуран сам да би Гоја написао ову књигу – нагласио је Богица.
Чонта је признао да ужива у садашњим концертима, на којима под именом Професор Чонта и патка изводи нумере са албума „Плитка поезија” и „Страх од монотоније”, уз неколико нових песама.
– Наилазимо на одличан пријем код публике и још боље критике оних који прате збивања на музичкој сцени – каже Чонта. – Недавно смо свирали у Београду, а сада нас очекује Загреб и још неколико гостовања у Србији и региону. Оно што је сигурно јесте то да ћемо свакако урадити и неке нове нумере. А ако ме питате да ли за нечим жалим, онда је то свакако чињеница што 80-их, као Пекиншка патка, нисмо снимили и трећи албум. Оно што знам јесте да би се сигурно разликовао од претходна два, али би свакако остао у новоталасном маниру – рекао је Чонта и прионуо на потписивање књига бројних пријатеља и фанова који су за аутограм и посвету стрпљиво чекали у реду, а неки од њих нису пропустили прилику да за успомену начине и снимак са једним од музичких идола своје младости.
