OVE REČI NISU ZAŽIVELE U SRPSKOM JEZIKU Da li znate šta je „glasoudar”, „novčara” ili „samogled”?

Tako se i srpski jezik prethodnih vekova menjao da bi postao ono što je danas, premda se i dalje, to je vrlo jasno, redikuje i prilagođava.

Naime, srpski jezik – odnosno najpre srpskoslovenski – nastao je od staroslovenskog u 12. veku, a najstarije svedočanstvo pisano tim narodnim jezikom jeste povelja bana Kulina, koji je vladao od 1180. do 1204. godine.

Prva i najznačajnija reforma našeg jezika jeste ona koju je objavio Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864), zalažući se da narodni jezik postane književni. Tako je i nastala njegova čuvena krilatica: „Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano.”

U okviru pomenute reforme, Vuk je i standardizovao srpsku ćirilicu prateći stroge fonetske principe, što je priznato tek četiri godine nakon njegove smrti. Za života je prikupio i sačuvao brojne srpske narodne pesme, priče, zagonetke i običaje, preveo je Novi zavet na srpski koji je objavljen takođe 1868. godine, kao i narodni rečnik (1818) od 26.270 reči.

I upravo u tom periodu – tokom prve polovine 19. veka, nastale su neke reči koje i danas koristimo, a na incijativu tadašnjeg Društva srpske slovesnosti (preteča Srpske akademije nauka i umetnosti).

Među njima su reči: bezuslovno, sazvežđe, sukob, priraštaj, prinuda...

Međutim, brojni predlozi nisu prihvaćeni, pa danas koristimo reči stranog porekla, odnosno pozajmljenice. Čak je i Vuk Karadžić kritikovao ovu inicijativu Društva, optužujući ih da ne znaju svoj jezik.

Neke od reči koje nisu prihvaćene su: mesecoslov/mesečnik (odnosno – kalendar), povera (kredit), ravnovredno (ekvivalentno), samrtna borba (agonija), glasoudar (akcenat), čovekoslovije (antropologija), izudnica (anatomija), samogled (autopsija), drevnostnica (arheologija), mudroslovije (filozofija), lekovnica/lekarnica (apoteka), bezčustvije (apatija), umoizvorno (apriori), pokušaj zločinstva (atentat), slušalište (auditorijum), veštoples (balet), novčara (banka), skaskopev (balada), veštozbor (diplomatija), letobroj (era/epoha), nedelimak (atom), glasoslog (akord), redostav (sistem)...

Danas mnogima ovi izrazi zvuče rogobatno i arhaično, što ne bi bio slučaj da su još tada zaživeli.

Ali, zamislite da nekome danas kažete: „Razmišljao/la sam da li da učim čovekoslovije ili mudrosloviju, ali sam se ipak odlučio/la za veštoples“ ili „U prošlom letobroju bezčustvije je bilo češće, a ljudi su svako malo imali samrtnu borbu jer im novčara nije davala povere.“