INTERVJU – VLADIMIR ŠAKOTIĆ, PREDSEDNIK ŠAHOVSKOG SAVEZA BEOGRADA: Za svakog po nešto u svetskoj prestonici šaha
Najmasovniji i najkvalitetniji šahovski festival u našoj zemlji i jedan od najboljih na planeti – Srbija open, u organizaciji Šahovskog saveza Srbije, počeo je 14. jula u Beogradu.
Za samo nekoliko godina, ovaj Festival je postao praznik za ljubitelje drevne igre na svim kontinentima.
O tome kako je do toga došlo, šahu u Beogradu, njegovom šahovskom radu i drugim temama smo razgovarali sa novim predsednikom Šahovskog saveza Beograda Vladimirom Šakotićem, koji je jedan od najzaslužnijih za razvoj ovog Festivala, ali i drevne igre u glavnom gradu.
Kako ste zakoračili u svet šaha?
– Šahom me je još u predškolskim danima „zarazio“ pokojni otac Veljko, koji je bio dobar šahista - amater. Čak je 60-tih godina prošlog veka učestvovao i u organizaciji nekih turnira u Nikšiću, gde smo živeli. Međutim, nisam radio šah ni sa kim, tako da nisam imao neke zapažene rezultate. Ipak, jako sam ga zavoleo i želeo da budem „tu negde“. Tokom služenja vojnog roka, 1983. godine u Beogradu, našao sam, u knjižari i kupio knjigu Božidara Kažića i Dragutina Đaje „Novi šahovski priručnik“. Odmah sam znao šta želim da budem u šahu - sudija i organizator. Posle je sve išlo jako brzo. Već posle osam godina, kao međunarodni sudija, izdao sam knjigu sličnog sadržaja, Kažić je bio jedan od recenzenata (uz Gligorića), a Đaja je govorio na promociji.
Može da misli ko šta hoće, ali Moskva i Beograd su svetske prestonice šaha i to će se teško promeniti
Organizovali ste skoro sve najvažnije šahovske događaje širom Evrope, a bili ste i direktor Evropske šahovske unije. Možete li uporediti odnos prema drevnoj igri u evropskim zemljama i kod nas?
– Pitanje kao poručeno za ono što želim da kažem. Kada je tradicija u pitanju, odnos prema šahu, broj zaljubljenika i slično - mi smo za šah i Njujork i Pariz i Barselona, kao što su oni za nas u možda nečem drugom. Meni jako smeta što danas bitne odluke u šahu i o šahu donose ljudi sumnjive stručnosti, dok u našem regionu ima jako sposobnih i dokazanih ljudi, koji su zbog igrica unutar institucija izopšteni iz svega. Može da misli ko šta hoće, ali Moskva i Beograd su svetske prestonice šaha i to će se teško promeniti.
Izabrani ste za novog predsednika Šahovskog saveza Beograda. Možete li nam predstaviti vaš program?
– Program koji sprovodim ima dva dela. S jedne strane savez treba da bude servis klubova, sa transparentnim finansijama i procesom registracije klubova i članova. S druge strane, pored Osmomartovskog turnira i Trofeja Beograd, koji su naš ponos, tokom godine organizujemo i četiri rejting turnira, po deset blic i rapid turnira, novogodišnji Festival, Kup, pet nivoa liga, dakle sasvim dovoljno za bilo koga ko želi da u Beogradu igra zvanične i rejtingovane partije ili ko nema priliku da putuje izvan grada. Od septembra planiramo dugo željeno obnavljanje Šahovske škole Beograda i time ćemo biti jedan zaokružen i dobar savez.
Saradnja s Novim Sadom, Suboticom...
Protekle godine ste sarađivali sa Šahovskim savezom Novog Sada u okviru akcije „Najbrži šah u najbržem vozu“. Da li je u planu neki sličan vid saradnje?
– Mi bismo opet rado sarađivali i sa kolegama iz Novog Sada, jer su bili jako profesionalni u zajedničkom projektu. Imamo nekih zamisli, originalnih ideja u vezi sa promocijom šaha, da uključimo kolege iz Užica i Subotice, ali sve to neka ostane za neki naredni razgovor, kada budemo znali više detalja.
Srbija open je postao pravi praznik šaha u celom svetu, jer je jedan od najboljih otvorenih turnira na planeti, kako igrački, tako i organizaciono. Kako ste u tome uspeli?
– Jako sam ponosan na taj projekat, koji je sada prerastao u masovan šahovski festival za sve uzraste i nivoe šahista. Tajna uspeha? Ljubav prema poslu koji radim. Kada uveče završim sa poslom, ja posećujem sajtove, gledam razne turnire, njihove domete, analiziram rezultate prethodnih godina i smišljam gde Festival može da bude bolji. Lako je bilo uraditi turnir 2021. godine, kada je zbog epidemije to bio jedini jak open-turnir u Evropi. Ali, sada imate na desetine turnira sa istim ili većim budžetom na svetu, dosta njih se preklapa i datumom sa nama, i nije lako ostati konkurentan, ali uspevamo i rastemo, što nas čini srećnim.
Koji su vam bili najveći izazovi u organizaciji Festivala i šta on sve obuhvata?
– Na tri turnira, koji su počeli pre nekoliko dana, startovalo je neverovatnih 530 šahista iz 40 nacionalnih federacija. Očekujemo da kroz sve turnire ove godine prođe 1500 učesnika, što je neverovatan podatak. Festival obuhvata veliki Masters open sa nagradnim fondom od 20.000 evra, zatim tri rejting turnira za igrače sa manjim rejtingom, šest kvalifikacionih blic turnira, jedan rapid turnir, i na kraju finalni blic turnir kojeg direktno prenosi TV. Dakle, ne postoji vrsta šaha i nivo znanja, koji nije obuhvaćen ovim turnirima. Mislim da u tome leži popularnost Festivala.
Kakvi su planovi za budućnost Festivala?
– Uz manje promene, verujem da ćemo nastaviti sa istim konceptom. Međutim, već drugu godinu razmišljam o nečemu što bi se moglo nazvati „vrhom piramide“ ili „šlagom na torti“, neko takmičenje vrhunskih igrača i naših reprezentativaca. Da li je to neki Berger turnir, ili recimo meč reprezentacija, treba razmisliti i naravno, uklopiti u budžet festivala.
