ИНТЕРВЈУ – ВЛАДИМИР ШАКОТИЋ, ПРЕДСЕДНИК ШАХОВСКОГ САВЕЗА БЕОГРАДА: За сваког по нешто у светској престоници шаха
Најмасовнији и најквалитетнији шаховски фестивал у нашој земљи и један од најбољих на планети – Србија опен, у организацији Шаховског савеза Србије, почео је 14. јула у Београду.
За само неколико година, овај Фестивал је постао празник за љубитеље древне игре на свим континентима.
О томе како је до тога дошло, шаху у Београду, његовом шаховском раду и другим темама смо разговарали са новим председником Шаховског савеза Београда Владимиром Шакотићем, који је један од најзаслужнијих за развој овог Фестивала, али и древне игре у главном граду.
Како сте закорачили у свет шаха?
– Шахом ме је још у предшколским данима „заразио“ покојни отац Вељко, који је био добар шахиста - аматер. Чак је 60-тих година прошлог века учествовао и у организацији неких турнира у Никшићу, где смо живели. Међутим, нисам радио шах ни са ким, тако да нисам имао неке запажене резултате. Ипак, јако сам га заволео и желео да будем „ту негде“. Током служења војног рока, 1983. године у Београду, нашао сам, у књижари и купио књигу Божидара Кажића и Драгутина Ђаје „Нови шаховски приручник“. Одмах сам знао шта желим да будем у шаху - судија и организатор. После је све ишло јако брзо. Већ после осам година, као међународни судија, издао сам књигу сличног садржаја, Кажић је био један од рецензената (уз Глигорића), а Ђаја је говорио на промоцији.
Може да мисли ко шта хоће, али Москва и Београд су светске престонице шаха и то ће се тешко променити
Организовали сте скоро све најважније шаховске догађаје широм Европе, а били сте и директор Европске шаховске уније. Можете ли упоредити однос према древној игри у европским земљама и код нас?
– Питање као поручено за оно што желим да кажем. Када је традиција у питању, однос према шаху, број заљубљеника и слично - ми смо за шах и Њујорк и Париз и Барселона, као што су они за нас у можда нечем другом. Мени јако смета што данас битне одлуке у шаху и о шаху доносе људи сумњиве стручности, док у нашем региону има јако способних и доказаних људи, који су због игрица унутар институција изопштени из свега. Може да мисли ко шта хоће, али Москва и Београд су светске престонице шаха и то ће се тешко променити.
Изабрани сте за новог председника Шаховског савеза Београда. Можете ли нам представити ваш програм?
– Програм који спроводим има два дела. С једне стране савез треба да буде сервис клубова, са транспарентним финансијама и процесом регистрације клубова и чланова. С друге стране, поред Осмомартовског турнира и Трофеја Београд, који су наш понос, током године организујемо и четири рејтинг турнира, по десет блиц и рапид турнира, новогодишњи Фестивал, Куп, пет нивоа лига, дакле сасвим довољно за било кога ко жели да у Београду игра званичне и рејтинговане партије или ко нема прилику да путује изван града. Од септембра планирамо дуго жељено обнављање Шаховске школе Београда и тиме ћемо бити један заокружен и добар савез.
Сарадња с Новим Садом, Суботицом...
Протекле године сте сарађивали са Шаховским савезом Новог Сада у оквиру акције „Најбржи шах у најбржем возу“. Да ли је у плану неки сличан вид сарадње?
– Ми бисмо опет радо сарађивали и са колегама из Новог Сада, јер су били јако професионални у заједничком пројекту. Имамо неких замисли, оригиналних идеја у вези са промоцијом шаха, да укључимо колеге из Ужица и Суботице, али све то нека остане за неки наредни разговор, када будемо знали више детаља.
Србија опен је постао прави празник шаха у целом свету, јер је један од најбољих отворених турнира на планети, како играчки, тако и организационо. Како сте у томе успели?
– Јако сам поносан на тај пројекат, који је сада прерастао у масован шаховски фестивал за све узрасте и нивое шахиста. Тајна успеха? Љубав према послу који радим. Када увече завршим са послом, ја посећујем сајтове, гледам разне турнире, њихове домете, анализирам резултате претходних година и смишљам где Фестивал може да буде бољи. Лако је било урадити турнир 2021. године, када је због епидемије то био једини јак опен-турнир у Европи. Али, сада имате на десетине турнира са истим или већим буџетом на свету, доста њих се преклапа и датумом са нама, и није лако остати конкурентан, али успевамо и растемо, што нас чини срећним.
Који су вам били највећи изазови у организацији Фестивала и шта он све обухвата?
– На три турнира, који су почели пре неколико дана, стартовало је невероватних 530 шахиста из 40 националних федерација. Очекујемо да кроз све турнире ове године прође 1500 учесника, што је невероватан податак. Фестивал обухвата велики Мастерс опен са наградним фондом од 20.000 евра, затим три рејтинг турнира за играче са мањим рејтингом, шест квалификационих блиц турнира, један рапид турнир, и на крају финални блиц турнир којег директно преноси ТВ. Дакле, не постоји врста шаха и ниво знања, који није обухваћен овим турнирима. Мислим да у томе лежи популарност Фестивала.
Какви су планови за будућност Фестивала?
– Уз мање промене, верујем да ћемо наставити са истим концептом. Међутим, већ другу годину размишљам о нечему што би се могло назвати „врхом пирамиде“ или „шлагом на торти“, неко такмичење врхунских играча и наших репрезентативаца. Да ли је то неки Бергер турнир, или рецимо меч репрезентација, треба размислити и наравно, уклопити у буџет фестивала.
