EVROPSKI FILMSKI FESTIVAL PONOVO OD PALIĆA NAPRAVIO MALU RIVIJERU Sudari estetika i realnosti
Svečarski, uručenjem nagrada, ali i odavajući poštu preminulom reditelju Miloradu Milinkoviću, počeo je Festival evropskog filma Palić.
Reditelj Peter Čerkaski iz Austrije poneo je nagradu Underground Spirit, a reditelj Sergej Loznica iz Ukrajine nagradu “Aleksandar Lifka”. Prikazani su i inserti iz filmova nagrađenih, a Milinkovićev film “Sedef magla” prikazan je na Letnjoj pozornici Palić, kao revijalno ostvarenje otvaranja.
Mnogo se govori o “restrikcijama” u kulturi. Filmski festival na Paliću je među mnogima kojima su skresana krila, gledajući raspodelu budžeta u kulturi, na gradskim, pokrajinskim i republičkim nivoima vlasti. Za festivalskog direktora Radoslava Zelenovića, koji se setio 2017. kad su proglašeni za najbolje u Evropi sada bi najlakše bilo odustati, međutim onda bi se teško bilo vratiti. Programskom direktoru Miroslavu Mogoroviću to je samo bio dodatni izazov, da u manje dana stavi što više filmova, ali i izazov za osećaj odgovornosti koji imaju prema evropskim fondovima za razvoj filmske kulture u Srbiji.
Film “Sedef magla” dostojanstveno predstavlja domaću kinematografiju. Iz više razloga. Jedan od njih je i što je knjiga Dragoljuba Stojkovića scenarističkim radom pretočena u TV seriju, a zatim i film koji se bavi prošlošću Srbije, uz upliv kriminalističkog žanra i čak akcionih scena, što se donekle može nazvati trendom. Mogorović ga je čak nazvao vesternom. Rezultat je atraktivna priča o ubistvu mlade žene i čoveka, čija se istraga kreće u rasponu od Austrougarskog carstva do Kraljevine Srbije, u visokim i najnižim slojevima društva.
Film „Sedef magla” dostojanstveno predstavlja domaću kinematografiju. Vizuelno, glumački, pa i scenama koje se oslanjaju na uzbuđenje zbog izobilja nasilja i seksa, političke borbe ili dovitljivosti, ne može mu se odreći privlačnost
Dostojanstveno predstavljanje domaće kinematografije, na žalost, odnosi se i na umetničke, odnosno zanatske domete filmske produkcije “Sedef magle”. Film je razvučen, dramaturški vrlo slabo povezan u predstavljanju i povezivanju likova, odnosno radnje. No, vizuelno, glumački, pa i scenama koje se oslanjaju na uzbuđenje zbog izobilja nasilja i seksa, političke borbe ili dovitljivosti, ne može mu se odreći privlačnost.
Selektori Festivala evropskog filma Palić kao da su uspostavili neku prećutnu saglasnost. Teme filmova često pogađaju ono što se dešava u svetu - samovolju, okrutnost, bizarnost postojanja svedenog na vrednosti neoliberalnog kapitalizma i sveopšti rat. Kod selektorke programa “Paralele i sudari” Julije Sinkevič, to se vidi kroz grotesku. Igor Toholj kao selektor dokumentarnih programa svakako nije mogao pobeći od stvarnosti, a za selektora glavnog programa Nikolaja Nikitina već neko vreme i dalje je glavna tema rat koji besni u Evropi.
Lauerati Palića, Sergej Loznica i Peter Čerkaski, govorili su o preživljavanju filma i zahvaljujći filmu. Za Loznicu, podjednako angažovanog na dokumentarnom i na igranom filmu, veoma je važno prikazati iluziju koju nam podmeću totalitarne ideologije. On ne voli da ih komentariše, ubacuje naratore ili “frizira” kao reditelj.
Čerkaski je istaknutiji kao pionir u jednom specifičnom žanru eksperimentalnog filma koji je sam izmislio. On prikuplja odbačene trake i na njima interveniše u laboratorijskim uslovima kako bi od jedne minute dobio dvadeset, sa veoma čvrstim narativom, iako sama tehnika upućuje na izrazito avangaradan postupak.