ЕВРОПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ ПОНОВО ОД ПАЛИЋА НАПРАВИО МАЛУ РИВИЈЕРУ Судари естетика и реалности

Редитељ Петер Черкаски из Аустрије понео је награду Underground Spirit, а редитељ Сергеј Лозница из Украјине награду “Александар Лифка”. Приказани су и инсерти из филмова награђених, а Милинковићев филм “Седеф магла” приказан је на Летњој позорници Палић, као ревијално остварење отварања.

Много се говори о “рестрикцијама” у култури. Филмски фестивал на Палићу је међу многима којима су скресана крила, гледајући расподелу буџета у култури, на градским, покрајинским и републичким нивоима власти. За фестивалског директора Радослава Зеленовића, који се сетио 2017. кад су проглашени за најбоље у Европи сада би најлакше било одустати, међутим онда би се тешко било вратити. Програмском директору Мирославу Могоровићу то је само био додатни изазов, да у мање дана стави што више филмова, али и изазов за осећај одговорности који имају према европским фондовима за развој филмске културе у Србији. 

Филм “Седеф магла” достојанствено представља домаћу кинематографију. Из више разлога. Један од њих је и што је књига Драгољуба Стојковића сценаристичким радом преточена у ТВ серију, а затим и филм који се бави прошлошћу Србије, уз уплив криминалистичког жанра и чак акционих сцена, што се донекле може назвати трендом. Могоровић га је чак назвао вестерном. Резултат је атрактивна прича о убиству младе жене и човека, чија се истрага креће у распону од Аустроугарског царства до Краљевине Србије, у високим и најнижим слојевима друштва. 

Филм „Седеф магла” достојанствено представља домаћу кинематографију. Визуелно, глумачки, па и сценама које се ослањају на узбуђење због изобиља насиља и секса, политичке борбе или довитљивости, не може му се одрећи привлачност

Достојанствено представљање домаће кинематографије, на жалост, односи се и на уметничке, односно занатске домете филмске продукције “Седеф магле”. Филм је развучен, драматуршки врло слабо повезан у представљању и повезивању ликова, односно радње. Но, визуелно, глумачки, па и сценама које се ослањају на узбуђење због изобиља насиља и секса, политичке борбе или довитљивости, не може му се одрећи привлачност. 

Селектори Фестивала европског филма Палић као да су успоставили неку прећутну сагласност. Теме филмова често погађају оно што се дешава у свету - самовољу, окрутност, бизарност постојања сведеног на вредности неолибералног капитализма и свеопшти рат. Код селекторке програма “Паралеле и судари” Јулије Синкевич, то се види кроз гротеску. Игор Тохољ као селектор документарних програма свакако није могао побећи од стварности, а за селектора главног програма Николаја Никитина већ неко време и даље је главна тема рат који бесни у Европи. 

Лауерати Палића, Сергеј Лозница и Петер Черкаски, говорили су о преживљавању филма и захваљујћи филму. За Лозницу, подједнако ангажованог на документарном и на играном филму, веома је важно приказати илузију коју нам подмећу тоталитарне идеологије. Он не воли да их коментарише, убацује нараторе или “фризира” као редитељ. 

Черкаски је истакнутији као пионир у једном специфичном жанру експерименталног филма који је сам измислио. Он прикупља одбачене траке и на њима интервенише у лабораторијским условима како би од једне минуте добио двадесет, са веома чврстим наративом, иако сама техника упућује на изразито авангарадан поступак.