(VIDEO) KOMETA IZ DRUGOG SISTEMA JURI PREMA ZEMLJI Habl snimio dramatične detalje
ASTRONOMI su pomoću svemirskog teleskopa Habl snimili 3I/ATLAS, tek treći poznati objekat izvan našeg Sunčevog sistema koji je posetio naše susedstvo. Ovaj međuzvezdani „uljez” pruža naučnicima jedinstvenu priliku za proučavanje posetilaca iz dubina svemira dok se približava Suncu, piše ”Sajens Alert”.
Snimci otkrivaju da je 3I/ATLAS jasno aktivan na udaljenosti od 3,8 astronomskih jedinica, što znači da je gotovo četiri puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja.
Čak i na toj ogromnoj udaljenosti, Sunčeva energija već izaziva dramatične promene na ovom tajanstvenom objektu. Vidljiva je prašina koja se emituje sa njegove vruće strane okrenute Suncu, kao i rep koji oblikuje Sunčevo zračenje.
Kao kometa, a ne asteroid
Za razliku od asteroida, koji uglavnom ostaju nepromenjeni dok kruže oko zvezde, 3I/ATLAS se ponaša kao kometa.
Kako Sunčevo zračenje zagreva njegovu površinu, objekat ispušta mlazeve čestica prašine koje formiraju prepoznatljiv rep usmeren suprotno od Sunca. Ova aktivnost astronomima pruža retku priliku za proučavanje materijala koji je u potpunosti nastao u nekom drugom zvezdanom sistemu.
U sekundi gubi od 6 do 60 kilograma mase
Koristeći izuzetnu rezoluciju Habla, tim istraživača predvođen Dejvidom Džuitom sa UCLA uspeo je da proceni koliko materijala 3I/ATLAS gubi dok se zagreva.
Izračunali su da stopa gubitka mase u prašini iznosi između 6 i 60 kilograma u sekundi, u zavisnosti od veličine izbačenih čestica. To je otprilike ekvivalentno gubitku mase manjeg automobila svakih nekoliko minuta, što je značajna količina za tako udaljen i mali objekat.
Tim je takođe pokušao da odredi veličinu samog objekta, što se pokazalo izazovnim jer mogu da vide samo užareni oblak prašine koji ga okružuje, a ne direktno njegovo čvrsto jezgro. Analizirajući raspodelu sjaja, procenili su da jezgro ima poluprečnik manji od 2,8 kilometara.
Tragovima porekla i sastava
Jedan od najintrigantnijih aspekata proučavanja međuzvezdanih objekata jeste otkrivanje njihovog sastava i porekla.
Istraživači su zaključili da, ako je aktivnost podstaknuta sublimacijom (pretvaranjem iz čvrstog u gasovito stanje) ugljen-monoksida, jezgro ne može biti manje od 0,16 kilometara u poluprečniku. Ovo ograničenje veličine ključno je jer pomaže u razumevanju sastava i istorije objekta.
Retki kosmički glasnici
Međuzvezdani posetioci poput 3I/ATLAS-a izuzetno su retki. Pre njega, potvrđena su samo dva takva objekta: Oumuamua 2017. i Borisov 2019. godine. Svaki od njih pruža jedinstven prozor u planetarne sisteme oko drugih zvezda, noseći sa sobom hemijske potpise i fizičke karakteristike oblikovane u dalekim svetovima.
Ova posmatranja predstavljaju značajan korak napred u našoj sposobnosti proučavanja ovih kosmičkih glasnika, nudeći uvide kako u sam objekat tako i u daleki zvezdani sistem koji ga je poslao na put kroz galaksiju.