(ВИДЕО) КОМЕТА ИЗ ДРУГОГ СИСТЕМА ЈУРИ ПРЕМА ЗЕМЉИ Хабл снимио драматичне детаље
АСТРОНОМИ су помоћу свемирског телескопа Хабл снимили 3I/ATLAS, тек трећи познати објекат изван нашег Сунчевог система који је посетио наше суседство. Овај међузвездани „уљез” пружа научницима јединствену прилику за проучавање посетилаца из дубина свемира док се приближава Сунцу, пише ”Сајенс Алерт”.
Снимци откривају да је 3I/ATLAS јасно активан на удаљености од 3,8 астрономских јединица, што значи да је готово четири пута удаљенији од Сунца него Земља.
Чак и на тој огромној удаљености, Сунчева енергија већ изазива драматичне промене на овом тајанственом објекту. Видљива је прашина која се емитује са његове вруће стране окренуте Сунцу, као и реп који обликује Сунчево зрачење.
Као комета, а не астероид
За разлику од астероида, који углавном остају непромењени док круже око звезде, 3I/ATLAS се понаша као комета.
Како Сунчево зрачење загрева његову површину, објекат испушта млазеве честица прашине које формирају препознатљив реп усмерен супротно од Сунца. Ова активност астрономима пружа ретку прилику за проучавање материјала који је у потпуности настао у неком другом звезданом систему.
У секунди губи од 6 до 60 килограма масе
Користећи изузетну резолуцију Хабла, тим истраживача предвођен Дејвидом Џуитом са UCLA успео је да процени колико материјала 3I/ATLAS губи док се загрева.
Израчунали су да стопа губитка масе у прашини износи између 6 и 60 килограма у секунди, у зависности од величине избачених честица. То је отприлике еквивалентно губитку масе мањег аутомобила сваких неколико минута, што је значајна количина за тако удаљен и мали објекат.
Тим је такође покушао да одреди величину самог објекта, што се показало изазовним јер могу да виде само ужарени облак прашине који га окружује, а не директно његово чврсто језгро. Анализирајући расподелу сјаја, проценили су да језгро има полупречник мањи од 2,8 километара.
Траговима порекла и састава
Један од најинтригантнијих аспеката проучавања међузвезданих објеката јесте откривање њиховог састава и порекла.
Истраживачи су закључили да, ако је активност подстакнута сублимацијом (претварањем из чврстог у гасовито стање) угљен-моноксида, језгро не може бити мање од 0,16 километара у полупречнику. Ово ограничење величине кључно је јер помаже у разумевању састава и историје објекта.
Ретки космички гласници
Међузвездани посетиоци попут 3I/ATLAS-а изузетно су ретки. Пре њега, потврђена су само два таква објекта: Оумуамуа 2017. и Борисов 2019. године. Сваки од њих пружа јединствен прозор у планетарне системе око других звезда, носећи са собом хемијске потписе и физичке карактеристике обликоване у далеким световима.
Ова посматрања представљају значајан корак напред у нашој способности проучавања ових космичких гласника, нудећи увиде како у сам објекат тако и у далеки звездани систем који га је послао на пут кроз галаксију.