(FOTO) ROĐENA SA SAMO 850 GRAMA I CEREBRALNOM PARALIZOM Lekari nisu davali nikakvu nadu ALI MILANA JE POSTIGLA NEMOGUĆE Preživela je i prohodala!
Od rođenja sam bila po bolnicama, nasmejana, borbena, uporna i istrajna oduvek. S dijagnozom cerebralna paraliza.
Po rođenju su lekari rekli da neću moći da hodam, prognoze nisu bile dobre, a ja sam uspela nemoguće! Nedavno sam prvi put uspela da pređem 800 metara peške!
Ovo su reči Milane Matković (23) iz Gajdobre kod Bačke Palanke, koja je rođena prevremeno, u 26. nedelji, sa svega 850 grama. Oživljavali su je. Odmah po rođenju uspostavljena joj je dijagnoza cerebralna paraliza, u inkubatoru je provela tri meseca. Sa sedam i po meseci izašla je iz bolnice, ali lekari nisu na vreme uočili da ima bakteriju u kukovima i drugim delovima tela, što je dovelo do sepse. Levi kuk joj je bio vidno oštećen, pojela ga je bakterija. Imala je i oštećenje desne hemisfere mozga, što je prouzrokovalo brojne dalje dijagnoze.
Prohodala sa pet godina
- Bila sam toliko mala da su doktori mislili da se neću razviti, da neću preživeti, niti da ću išta moći da radim. Ispostavilo se da imam najslabiji vid cerebralne paralize, jer ja i pišem i radim rukama i govorim normalno. Prohodala sam sa pet godina, ali to je bilo uz držanje za nameštaj u kući, za mamu i tatu. Taman prohodam malo i odmah idem na operacije. Imala sam mnogo operacija levog kuka, butne kosti, tetiva... Nema šta mi nisu radili, jer sve tetive su bile previše zategnute i nisam imala pravilan hod i pokrete - priča nam ova hrabra devojka.
Prvu operaciju je imala sa godinu dana, a do svoje 13. godine operisana je minimum jednom godišnje. Sa sedam godina je imala Ilizarov aparat, jer joj je leva butna kost bila dosta kraća.
- U Srbiji sam imala ukupno 20 operacija. Nisam mogla da hodam, ceo život koristim invalidska kolica. Napredak mog zdravstvenog stanja je počeo da se vidi nakon šest operacija u Turskoj. Prošle godine sam napredovala najviše, tada sam uspela da hodam pomoću štapa. Nažalost, na terapijama sam uradila neku vežbu koju nisam smela. Hitno sam operisana 24. jula prošle godine u Istanbulu zbog preloma leve butne kosti, što me je vratilo na sam početak. Bila sam vraćena mnogo koraka unazad - priseća se Milana.
Težak oporavak
Prvi cilj nakon te operacije bilo je otklanjanje bolova i pravilnije stajanje. Nedugo nakon toga operisana joj je i desna noga. Sve te operacije poboljšale su joj hod i stajanje.
- Oporavak je bio težak, ali ta druga operacija mi je bila vrlo značajna. Prvi put sam uspela da napravim toliko koraka uz samo jedno pomagalo. Nakon operacije sam brzo napredovala i ponovo počela da hodam uz pridržavanje, da radim vežbe, pa i da se krećem samostalno u domu. Još uvek nisam uspela, ali težim ka tome da hodam bez štapa i hodalice, mada imam ogroman strah - žali se ona.
Uskoro je čeka kontrola u Turskoj, gde će joj biti predočeni dalji predlozi za oporavak.
- Nedavno sam prvi put prešla 800 metara uz hodalicu i otišla na piće s drugaricom! Išle smo od studentskog doma do kafića, nijednom nisam zastala. Nisam bila svesna da sam uspela sve do povratka u sobu. Krajnji cilj je da hodam bez pomagala i nadam se da ću to ostvariti. Radim aktivno na tome i verujem da ću uspeti za godinu-dve - zaključila je Milana, koja inače studira srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
