(ФОТО) РОЂЕНА СА САМО 850 ГРАМА И ЦЕРЕБРАЛНОМ ПАРАЛИЗОМ Лекари нису давали никакву наду АЛИ МИЛАНА ЈЕ ПОСТИГЛА НЕМОГУЋЕ Преживела је и проходала!
Од рођења сам била по болницама, насмејана, борбена, упорна и истрајна одувек. С дијагнозом церебрална парализа.
По рођењу су лекари рекли да нећу моћи да ходам, прогнозе нису биле добре, а ја сам успела немогуће! Недавно сам први пут успела да пређем 800 метара пешке!
Ово су речи Милане Матковић (23) из Гајдобре код Бачке Паланке, која је рођена превремено, у 26. недељи, са свега 850 грама. Оживљавали су је. Одмах по рођењу успостављена јој је дијагноза церебрална парализа, у инкубатору је провела три месеца. Са седам и по месеци изашла је из болнице, али лекари нису на време уочили да има бактерију у куковима и другим деловима тела, што је довело до сепсе. Леви кук јој је био видно оштећен, појела га је бактерија. Имала је и оштећење десне хемисфере мозга, што је проузроковало бројне даље дијагнозе.
Проходала са пет година
- Била сам толико мала да су доктори мислили да се нећу развити, да нећу преживети, нити да ћу ишта моћи да радим. Испоставило се да имам најслабији вид церебралне парализе, јер ја и пишем и радим рукама и говорим нормално. Проходала сам са пет година, али то је било уз држање за намештај у кући, за маму и тату. Таман проходам мало и одмах идем на операције. Имала сам много операција левог кука, бутне кости, тетива... Нема шта ми нису радили, јер све тетиве су биле превише затегнуте и нисам имала правилан ход и покрете - прича нам ова храбра девојка.
Прву операцију је имала са годину дана, а до своје 13. године оперисана је минимум једном годишње. Са седам година је имала Илизаров апарат, јер јој је лева бутна кост била доста краћа.
- У Србији сам имала укупно 20 операција. Нисам могла да ходам, цео живот користим инвалидска колица. Напредак мог здравственог стања је почео да се види након шест операција у Турској. Прошле године сам напредовала највише, тада сам успела да ходам помоћу штапа. Нажалост, на терапијама сам урадила неку вежбу коју нисам смела. Хитно сам оперисана 24. јула прошле године у Истанбулу због прелома леве бутне кости, што ме је вратило на сам почетак. Била сам враћена много корака уназад - присећа се Милана.
Тежак опоравак
Први циљ након те операције било је отклањање болова и правилније стајање. Недуго након тога оперисана јој је и десна нога. Све те операције побољшале су јој ход и стајање.
- Опоравак је био тежак, али та друга операција ми је била врло значајна. Први пут сам успела да направим толико корака уз само једно помагало. Након операције сам брзо напредовала и поново почела да ходам уз придржавање, да радим вежбе, па и да се крећем самостално у дому. Још увек нисам успела, али тежим ка томе да ходам без штапа и ходалице, мада имам огроман страх - жали се она.
Ускоро је чека контрола у Турској, где ће јој бити предочени даљи предлози за опоравак.
- Недавно сам први пут прешла 800 метара уз ходалицу и отишла на пиће с другарицом! Ишле смо од студентског дома до кафића, ниједном нисам застала. Нисам била свесна да сам успела све до повратка у собу. Крајњи циљ је да ходам без помагала и надам се да ћу то остварити. Радим активно на томе и верујем да ћу успети за годину-две - закључила је Милана, која иначе студира српски језик на Филозофском факултету у Новом Саду.
