ŠTA AKO SE SIMPATIKUS ILI PARASIMPATIKUS „POKVARI”? Odgovor zna BRANISLAV MILOVANOVIĆ, srpski „doktor Haus” koji leči „slomljeno srce”
Simpatikus i parasimpatikus nisu neki ljubavnici iz antičkog perioda: oni su naši pokretači, dva glavna dela autonomnog nervnog sistema, koji radi nesvesno i automatski, bez naše voljne kontrole.
Oni zajedno regulišu rad unutrašnjih organa, krvnih sudova i žlezda, održavajući ravnotežu u telu.
Simpatikus je odgovoran za reakciju „bori se ili beži“: aktivira se u stresu, opasnosti ili fizičkom naporu. Deluje tako što ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, širi zenice, smanjuje varenje, povećava snabdevanje mišića krvlju i kiseonikom i znamo za njega jer nam doktori govore: smanji stres, imaš visok pritisak, uspori.
A parasimpatikus? On je odgovoran za reakciju „odmori se i svari“: aktivan je kada smo opušteni i u miru. On usporava rad srca, snižava krvni pritisak, podstiče varenje i rad žlezda, omogućava obnovu i oporavak organizma. Ova dva sistema stalno deluju zajedno, kao gas i kočnica u automobilu – kada se jedan pojača, drugi se povlači, i obrnuto.
A šta kad se jedan od njih „pokvari“? Posledice mogu biti teške, a prvo na udaru je – srce.
Neurokardiologija je interdisciplinarna medicinska oblast koja proučava složene veze između srca i nervnog sistema. Istražuje kako mozak i autonomni nervni sistem upravljaju radom srca, ali i kako srčane bolesti mogu uticati na mozak.
Ona povezuje znanja i metode kardiologije, neurologije, fiziologije, psihijatrije i neuroimunologije. Kad je parasimpatikus „u kvaru“, dobijemo čitav niz poremećaja: jedan od najčešćih su neurokardijalne sinkope, iznenadni gubici svesti usled naglog pada ritma i pritiska, često zbog prekomerne parasimpatičke aktivacije. Tu su i „moždane magle“, gubici pamćenja, poremećaji varenja, znojenje, nemogućnost sna, trnci na koži, pad šećera...
Rešenje danas možemo potražiti na jednom mestu, i to ne na bilo kom: vrhunski tim, najbolji na svetu, imamo upravo u Srbiji, u Neurokardiološkoj laboratoriji Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Šta ako se simpatikus ili parasimpatikus „pokvari”? Posledice mogu biti teške...
Prof. dr Branislav Milovanović, redovni profesor interne medicine – kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef Neurokardiološke laboratorije, predvodi tim koji je prvi u Srbiji i regionu sistematski razvio kliničku metodologiju za procenu funkcije autonomnog nervnog sistema, s posebnim fokusom na poremećaje parasimpatikusa. On je pre 20 godina prvi u Srbiji uveo novu medicinsku disciplinu – neurokardiologiju, po povratku s edukacije kao stipendista u londonskoj Laboratoriji „Saint Mary“ kod prof. dr Kristofera Matijasa.
Epidemija kovid-19 pokazala je važnost interdisciplinarnog pristupa virusnoj bolesti koja je napala nervni i krvni sistem, kao i pluća. Istraživački tim prof. Milovanovića je rano pokazao da kovid oštećuje autonomni nervni sistem i da kardiovaskularna autonomna neuropatija mora ući u standardnu procenu kod kovid pacijenata.
Odatle, neurokadiologija je dobila zamah, a mi smo na tom letu piloti: u najnovijoj studiji iz 2025. analizira se funkcija autonomnog nervnog sistema u četiri grupe — postkovid, ME/CFS-mijalgični encefalomijelitis, odnosno sindrom hroničnog umora nakon kovida, ME/CFS nezavistan od kovida, i kasna faza lajmske bolesti – uz više dijagnostičkih testova.
Pod njegovim rukovodstvom, tim stručnjaka Instituta „Dedinje“ uspostavio je dijagnostičke protokole koji su postali model za primenu u kliničkoj praksi i istraživanjima širom sveta – i svet dolazi da uči od nas.
Kad su u pitanju procene autonomnog nervnog sistema, mi smo jedinstveni jer imamo spoj kardiologije i neurologije. Mi smo tu lideri u svetu. U novembru ove godine organizujemo jedini kongres u svetu iz neurokardiologije, a predavači su četiri akademika Evropske akademije nauka i umetnosti, kaže dr Milovanović, koji je član ove akademije. – Cela Evropa nas gleda i uči od nas. Pozivamo i naše doktore da se uključe, kao i pacijente, da više saznaju o svojoj bolesti.
Napravili svetski centar i model edukacije
Za manje od dva meseca, 3. i 4. oktobra, u Beogradu se održava 14. međunarodni simpozijum noninvazivne elektrokardiologije. Treći međunarodni simpozijum posvećen sindromu hroničnog umora, long kovida i sindromu postinfekcije organizovaće se 14. novembra, a gošća je Grejsmari Brikali, predsednica Evropskog udruženja pacijenata. Ovaj simpozijum pokazaće regionalnu saradnju slovenačko-hrvatskih i srpskih naučnika.
– Na oba skupa stiže nam „krem de la krem“ nauke, a mi radimo edukaciju za celu Evropu – kaže dr Milovanović. – Napravili smo svetski centar i model edukacije za celu Evropu, što niko nije uradio, to je ono što je ključna stvar.
Ko je kandidat za ovakva testiranja? Pacijenti koji imaju česte nesvestice i žale se na slabost, vrtoglavicu, mučninu, lupanje srca, skokove pritiska i padove šećera. Šetaju se od lekara do lekara i svi zaključe isto: stres je okidač – samo se ne zna čega. A u ovoj grupi, kaže dr Milovanović, jeste i čuvena Takocubo kardiomiopatija ili sindrom „slomljenog srca”, gde jak emotivni šok dovodi do privremene disfunkcije leve komore.
Posebnu grupu čine posturalni tahikardijski sindrom (POTS) i ortostatska hipotenzija, stanja u kojima se organizam nepravilno prilagođava promeni položaja tela. U grupi oboljenja je i postkovid sindrom, ali i nelečena lajmska bolest ili neka druga autonomna bolest, poput Adisonove.
U neurokardiološkim laboratorijama, ispitivanje funkcije simpatikusa i parasimpatikusa sprovodi se serijom standarizovanih testova. Cilj je da se proceni kako srce, krvni sudovi i nervni sistem reaguju na različite izazove.
Prvi i najpoznatiji je test nagiba, takozvani Tilt Table Test. Pacijent leži na specijalnom stolu koji se polako podiže u uspravan položaj, dok aparati neprekidno beleže rad srca, puls i krvni pritisak. Ovim se simulira prelazak iz ležećeg u stojeći položaj, a lekar prati da li dolazi do pada pritiska, ubrzanja ili usporavanja rada srca, pa čak i gubitka svesti.
Sledi Valsalvin manevar, test u kojem pacijent duboko udahne, „dune“ u uređaj i zadrži dah nekoliko sekundi. Ovaj postupak izaziva promene u radu srca i pritisku, pa se može videti koliko brzo se organizam vraća u ravnotežu – što je direktan pokazatelj stanja parasimpatikusa.
Treći je test stiska, u kojem pacijent drži gumenu lopticu ili specijalni dinamometar i stiska ga određenom jačinom tokom više desetina sekundi. Na ovaj način aktivira se simpatikus, a meri se reakcija srca i krvnih sudova na statički napor.
Pored ovih fizičkih testova, sprovodi se i standardizovani upitnik o simptomima autonomne disfunkcije, koji obuhvata pitanja o vrtoglavici, nesvesticama, promenama pritiska, poremećajima varenja, znojenju i drugim tegobama. Ovi odgovori pomažu lekaru da rezultate objektivnih merenja poveže sa svakodnevnim iskustvom pacijenta.
Nova istraživanja povezuju neurokardiologiju sa psihoneuroimunologijom – naukom o uticaju emocija, stresa i zapaljenja na zdravlje srca i mozga. Razvijaju se i novi algoritmi za analizu varijabilnosti srčanog ritma koje mogu predvideti rizik od iznenadne srčane smrti kod neuroloških pacijenata.
Dakle, neko može da vam slomi srce, možda ste teško podneli kovid ili vas je nekad ujeo krpelj, i da je neki stresni događaj izazvao teške autoimune reakcije, kojima, do sada, niko nije uspeo da nađe lek. No, ne brinite, dr Haus iz Beograda tu je da konačno otkrije da „nije sve u vašoj glavi“.
