DAN DUŽIJANCE OBELEŽEN U SUBOTICI Gradski trg u znaku pesme, igre i običaja PROSLAVLJEN NACIONALNI PRAZNIK BUNJEVACA
Na Veliku Gospojinu, centralni gradski trg u Subotici bio je ispunjen pesmom, tradicionalnim igrama i običajem koji traje vekovima na ovim prostorima.
Bunjevci su svečano obeležili jedan od svoja četiri nacionalna praznika, Dan Dužijance. Ova manifestacije je još jedan dokaz koliko je ovaj običaj duboko ukorenjen u njihovom identitetu.
Na bini koja je pod-sećala na stare bunjevačke salaše, bantašica Milica Saulić, zajedno sa bantašem Branislavom Crnjakovićem, predala je hleb od novog žita predsednici Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujundžić Ostojić. Po tradiciji, hleb se uručuje domaćinu Dužijance, što je u ovom slučaju predsednik BNS, a koju je Kujundžić Ostojić zatim uručila Srđanu Samarčiću, pomoćniku gradonačelnika Subotice, kao znak zahvalnosti za podršku koju grad pruža Bunjevcima.
– Ovo je ono što mi jesmo, ovo je ono što je u našim genima. Od trenutka kada se poseje žito, do časa kada ono rodi i postane novi kruv, svi naši pogledi uprti su prema nebu. Želimo da se, kao što u njemu ima hiljadu zrna, i mi složimo i tako živimo. Ovaj običaj smo proglasili nacionalnim praznikom i nastojimo da ga zaštitimo kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ali običaje čuvaju ljudi, zato moramo da budemo ponosni na svoje ime i jezik, i da ga čuvamo i u Subotici, i u Vojvodini, i u celoj Srbiji – istakla je dr Kujundžić Ostojić.
Srđan Samarčić je podsetio da je Dužijanca običaj koji su Bunjevci doneli kada su se pre četiri veka naselili u severnu Bačku.
– Verni su svom poreklu, jeziku i kulturi. To svedoči o snazi ovih ljudi i njihovoj postojanosti. Njihova nošnja, igra, pesma i muzika govore o duhu koji nikada nije pokleknuo, bez obzira na sve istorijske izazove – rekao je Samarčić.
Sve je počelo u Crkvi Uspenja Svetog Križa gde je velečasni Nebojša Stipić blagoslovio hleb od novog brašna, poručivši vernicima da tradiciju treba prenositi, a veru živeti svakoga dana, jer seme „ne raste samo od kiše, nego i od svake molitve, zajedništva i ljubavi. Svečana povorka krenula je od Bunjevačke matice, a njenim putem isticano je značenje ovog običaja i sećanje na Blaška Rajića, koji je Dužijanci dao oblik kakav danas poznajemo.