ДАН ДУЖИЈАНЦЕ ОБЕЛЕЖЕН У СУБОТИЦИ Градски трг у знаку песме, игре и обичаја ПРОСЛАВЉЕН НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК БУЊЕВАЦА
На Велику Госпојину, централни градски трг у Суботици био је испуњен песмом, традиционалним играма и обичајем који траје вековима на овим просторима.
Буњевци су свечано обележили један од своја четири национална празника, Дан Дужијанце. Ова манифестације је још један доказ колико је овај обичај дубоко укорењен у њиховом идентитету.
На бини која је под-сећала на старе буњевачке салаше, банташица Милица Саулић, заједно са банташем Браниславом Црњаковићем, предала је хлеб од новог жита председници Националног савета буњевачке националне мањине др Сузани Кујунџић Остојић. По традицији, хлеб се уручује домаћину Дужијанце, што је у овом случају председник БНС, а коју је Кујунџић Остојић затим уручила Срђану Самарчићу, помоћнику градоначелника Суботице, као знак захвалности за подршку коју град пружа Буњевцима.
– Ово је оно што ми јесмо, ово је оно што је у нашим генима. Од тренутка када се посеје жито, до часа када оно роди и постане нови крув, сви наши погледи упрти су према небу. Желимо да се, као што у њему има хиљаду зрна, и ми сложимо и тако живимо. Овај обичај смо прогласили националним празником и настојимо да га заштитимо као нематеријално културно наслеђе Србије. Али обичаје чувају људи, зато морамо да будемо поносни на своје име и језик, и да га чувамо и у Суботици, и у Војводини, и у целој Србији – истакла је др Кујунџић Остојић.
Срђан Самарчић је подсетио да је Дужијанца обичај који су Буњевци донели када су се пре четири века населили у северну Бачку.
– Верни су свом пореклу, језику и култури. То сведочи о снази ових људи и њиховој постојаности. Њихова ношња, игра, песма и музика говоре о духу који никада није поклекнуо, без обзира на све историјске изазове – рекао је Самарчић.
Све је почело у Цркви Успења Светог Крижа где је велечасни Небојша Стипић благословио хлеб од новог брашна, поручивши верницима да традицију треба преносити, а веру живети свакога дана, јер семе „не расте само од кише, него и од сваке молитве, заједништва и љубави. Свечана поворка кренула је од Буњевачке матице, а њеним путем истицано је значење овог обичаја и сећање на Блашка Рајића, који је Дужијанци дао облик какав данас познајемо.