DOK SE SELJACI MUČE DA PREŽIVE, TRGOVCI PUNE DŽEPOVE NA KROMPIRU „Mi ga odgajamo iz semena, a oni samo spakuju u gajbice ili kese”, ogorčen je poljoprivrednik iz Zablaća
Koliko je bilo neophodno ograničiti trgovačke marže, najbolje pokazuje primer domaćeg krompira. Dok poljoprivrednici kilogram krompira proizvedu za 35 do 40 dinara, u marketima se on prodaje i do tri puta skuplje – za 100-110 dinara.
Srbija poslednjih godina redovno uvozi više od 40.000 tona konzumnog i industrijskog krompira iz zemalja Zapadne Evrope. Iako su uslovi proizvodnje u inostranstvu znatno povoljniji i prinosi veći, domaći proizvođači upozoravaju da tržište postaje sve nepravednije.
Dejan Vučković iz čačanskog sela Zablaće obrađuje 15 hektara pod krompirom i, kako kaže, prinos i kvalitet su vrhunski, ali cena je daleko ispod očekivane.
– Svi smo se nadali bar 50 centi po kilogramu, a cena je svega 30. Mi ga proizvedemo za 35-40 dinara, a u marketima ga prodaju za 100-110. To je bezobrazluk. Objasnite mi ko je ovde lud. Mi ga prozvedemo iz semenke, a oni ga stave samo u gajbicu i kesu i zarade duplo više nego mi. Voleo bih samo neko to da mi objasni, gde je logika, koja je tu matematika – kaže za RINU Vučković.
On naglašava da bi država morala da uvede strožu kontrolu otkupljivača i trgovačkih lanaca, jer trenutna praksa uništava proizvođače.
Pored previsokih trgovačkih marži, problem je i konkurencija uvoznog krompira.
– Krompir u Srbiju stiže iz Francuske, Nemačke, Holandije, Poljske i Belorusije, gde se prinosi kreću i do 70 tona po hektaru, dok domaći retko prelaze 40 tona. Zbog toga je površina pod krompirom u Srbiji pala na svega 22.000 hektara, što je duplo manje nego pre deceniju – rekao je Drago Milošević, profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Stručnjaci i proizvođači traže pomoć od države, pre svega u vidu uvođenje prelevmana – privremenih carina na uvozni krompir dok se domaći ne proda.
– Na taj način bi poljoprivrednici mogli da pokriju bar deo troškova i obezbede setvu za narednu godinu, a time se čuva i opstanak sela – ističe Milošević.
Za sada, međutim, dok je domaćima preskup, a proizvođačima previše jeftin, najviše će profitirati – trgovci.
