ДОК СЕ СЕЉАЦИ МУЧЕ ДА ПРЕЖИВЕ, ТРГОВЦИ ПУНЕ ЏЕПОВЕ НА КРОМПИРУ „Ми га одгајамо из семена, а они само спакују у гајбице или кесе”, огорчен је пољопривредник из Заблаћа

Србија последњих година редовно увози више од 40.000 тона конзумног и индустријског кромпира из земаља Западне Европе. Иако су услови производње у иностранству знатно повољнији и приноси већи, домаћи произвођачи упозоравају да тржиште постаје све неправедније.

Дејан Вучковић из чачанског села Заблаће обрађује 15 хектара под кромпиром и, како каже, принос и квалитет су врхунски, али цена је далеко испод очекиване.

– Сви смо се надали бар 50 центи по килограму, а цена је свега 30. Ми га произведемо за 35-40 динара, а у маркетима га продају за 100-110. То је безобразлук. Објасните ми ко је овде луд. Ми га прозведемо из семенке, а они га ставе само у гајбицу и кесу и зараде дупло више него ми. Волео бих само неко то да ми објасни, где је логика, која је ту математика – каже за РИНУ Вучковић.

Он наглашава да би држава морала да уведе строжу контролу откупљивача и трговачких ланаца, јер тренутна пракса уништава произвођаче.

Поред превисоких трговачких маржи, проблем је и конкуренција увозног кромпира.

– Кромпир у Србију стиже из Француске, Немачке, Холандије, Пољске и Белорусије, где се приноси крећу и до 70 тона по хектару, док домаћи ретко прелазе 40 тона. Због тога је површина под кромпиром у Србији пала на свега 22.000 хектара, што је дупло мање него пре деценију – рекао је Драго Милошевић, професор на Агрономском факултету у Чачку.

Стручњаци и произвођачи траже помоћ од државе, пре свега у виду увођење прелевмана – привремених царина на увозни кромпир док се домаћи не прода.

– На тај начин би пољопривредници могли да покрију бар део трошкова и обезбеде сетву за наредну годину, а тиме се чува и опстанак села – истиче Милошевић.

За сада, међутим, док је домаћима прескуп, а произвођачима превише јефтин, највише ће профитирати – трговци.