OVA IRITANTNA OSOBINA KOD DECE IZLUĐUJE RODITELJE, ALI IM I GARANTUJE USPEH U ŽIVOTU Evo kako da ostanete "mirni"
Malo je situacija koje nam dignu pritisak kao kad nam dete "odgovori". I ne, ne mislimo na ono kad nam odgovori na postavljeno pitanje, naravno, nego kad nam bahato, bezobrazno i s nimalo poštovanja odgovori na našu molbu, uputstvo, predlog...
Ili tek tako, usput. Visok pritisak i onaj poslednji živac skaču instant! Naravno da je najbolja reakcija miran odgovor i smirivanje situacije, ali ko to može u takvom trenutku?!
Ipak, možemo to da pokušamo i ulepšamo i olakšamo taj osećaj koji se javi u takvim situacijama. Naravno, ako uspete u toj situaciji da se setite ovoga o čemu govorimo, dok vam para izbija iz ušiju. Dakle, u trenutku kad vam je teško jer vam dete pokazuje da ima svoj stav od kojeg ne odustaje, kad vam odgovori kako ne očekujete, uteha može da bude da će takvo dete izrasti vrlo verovatno u uspešnog čoveka.
Da, znamo, dok pokušavate da svarite one reči koje su stigle do vašeg srca iz usta vašeg deteta, nije lako setiti se da je to sve pravi put do uspešnog deteta, a vi samo morate malo da se strpite... Naravno da je frustrirajuće, ali to je zapravo važan deo razvoja na kojem ćete vi kao roditelji biti zahvalni u budućnosti.
Kada deca uzvraćaju verbalno, to je zapravo odlično za njihov razvoj. Štaviše, stručnjaci se slažu da je ovo ponašanje zapravo razvojno zdravo za decu. Psihološkinja Keli M. Flanagan objasnila je da je "nemogućnost da se kaže 'ne' - nemogućnost postavljanja ličnih granica - jedan od najčešćih uzroka ljudske patnje."
Dakle, sve u svemu, kad deca kažu "ne" i suprotstave se autoritetu, ona pokušavaju da ostvare određenu kontrolu nad svojim životima. Pojednostavljeno rečeno: oni vežbaju to na nama.
"Roditeljima govorimo da na te svađe ne gledaju kao na smetnju, već kao na ključni poligon za vežbanje", rekao je psiholog Džozef P. Alen.
Vežbanjem do savršenstva
Kad to tako postave... Možda bismo ipak radije da dete na nama uvežba pregovore, nego da se oseća kao da mora da sledi uputstva drugih, bez obzira na to ko ti drugi bili. Na primer, ako se neko ponaša neprimereno s vašim detetom, sigurno bi rado da im kaže jasno i glasno "NE". E, pa da bi došlo do toga, potrebna je vežba.
Znači, ubuduće, kad vam dete odgovori, možda možete da pokušate da pružite primer kako se ponašati u toj situaciji. Deca će pružati otpor, u to nema sumnje, jer je to deo odrastanja. Važno je kako će uzvratiti i kako ćete vi da reagujete na to.
Učite li svoje dete da vas izaziva s poštovanjem? Postavljate li očekivanja (i pozitivne primere) za odgovarajuću komunikaciju? Pomažete li mu da razume i preuzme odgovornost za posledice svojih postupaka?
Morate imati na umu da odgajate buduću odraslu osobu. Želimo da se osećamo dobro u svojoj koži kao roditelji, a kad nam dvogodišnjak kaže odrešito "NE!" ili nas devetogodišnjak bahato pita "Zašto ja to moram?" ili četrnaestogodišnjak kaže "Nisi fer!", to izaziva nesigurnost u našu kompetenciju kao roditelja.
Činjenica je da je život lakši kad deca jednostavno rade ono što kažemo. Ali, važno je setiti se da mi naposletku nemamo kontrolu nad svojom decom. Mi smo tu da ih ispratimo na pravi put, a jedan deo toga je vežbanje samostalnog donošenja odluka i pregovaranje za ono što žele.
