ОВА ИРИТАНТНА ОСОБИНА КОД ДЕЦЕ ИЗЛУЂУЈЕ РОДИТЕЉЕ, АЛИ ИМ И ГАРАНТУЈЕ УСПЕХ У ЖИВОТУ Ево како да останете "мирни"
Мало је ситуација које нам дигну притисак као кад нам дете "одговори". И не, не мислимо на оно кад нам одговори на постављено питање, наравно, него кад нам бахато, безобразно и с нимало поштовања одговори на нашу молбу, упутство, предлог...
Или тек тако, успут. Висок притисак и онај последњи живац скачу инстант! Наравно да је најбоља реакција миран одговор и смиривање ситуације, али ко то може у таквом тренутку?!
Ипак, можемо то да покушамо и улепшамо и олакшамо тај осећај који се јави у таквим ситуацијама. Наравно, ако успете у тој ситуацији да се сетите овога о чему говоримо, док вам пара избија из ушију. Дакле, у тренутку кад вам је тешко јер вам дете показује да има свој став од којег не одустаје, кад вам одговори како не очекујете, утеха може да буде да ће такво дете израсти врло вероватно у успешног човека.
Да, знамо, док покушавате да сварите оне речи које су стигле до вашег срца из уста вашег детета, није лако сетити се да је то све прави пут до успешног детета, а ви само морате мало да се стрпите... Наравно да је фрустрирајуће, али то је заправо важан део развоја на којем ћете ви као родитељи бити захвални у будућности.
Када деца узвраћају вербално, то је заправо одлично за њихов развој. Штавише, стручњаци се слажу да је ово понашање заправо развојно здраво за децу. Психолошкиња Кели М. Фланаган објаснила је да је "немогућност да се каже 'не' - немогућност постављања личних граница - један од најчешћих узрока људске патње."
Дакле, све у свему, кад деца кажу "не" и супротставе се ауторитету, она покушавају да остваре одређену контролу над својим животима. Поједностављено речено: они вежбају то на нама.
"Родитељима говоримо да на те свађе не гледају као на сметњу, већ као на кључни полигон за вежбање", рекао је психолог Џозеф П. Ален.
Вежбањем до савршенства
Кад то тако поставе... Можда бисмо ипак радије да дете на нама увежба преговоре, него да се осећа као да мора да следи упутства других, без обзира на то ко ти други били. На пример, ако се неко понаша непримерено с вашим дететом, сигурно би радо да им каже јасно и гласно "НЕ". Е, па да би дошло до тога, потребна је вежба.
Значи, убудуће, кад вам дете одговори, можда можете да покушате да пружите пример како се понашати у тој ситуацији. Деца ће пружати отпор, у то нема сумње, јер је то део одрастања. Важно је како ће узвратити и како ћете ви да реагујете на то.
Учите ли своје дете да вас изазива с поштовањем? Постављате ли очекивања (и позитивне примере) за одговарајућу комуникацију? Помажете ли му да разуме и преузме одговорност за последице својих поступака?
Морате имати на уму да одгајате будућу одраслу особу. Желимо да се осећамо добро у својој кожи као родитељи, а кад нам двогодишњак каже одрешито "НЕ!" или нас деветогодишњак бахато пита "Зашто ја то морам?" или четрнаестогодишњак каже "Ниси фер!", то изазива несигурност у нашу компетенцију као родитеља.
Чињеница је да је живот лакши кад деца једноставно раде оно што кажемо. Али, важно је сетити се да ми напослетку немамо контролу над својом децом. Ми смо ту да их испратимо на прави пут, а један део тога је вежбање самосталног доношења одлука и преговарање за оно што желе.
