NAJSTARIJE POZORIŠTE U SRBIJI DOBIJA NOVO RUHO Zrenjaninsko Narodno pozorište „Toša Jovanović“ uskoro u novom sjaju

Ugovor je zaključen 25. juna sa preduzećima Grostatik iz Veternika, NPN iz Novog Sada i AS Komerc - Stan iz Beograda, a realizacija ovog projekta jedan je od najznačajnijih infrastrukturnih poduhvata u okviru programa “Zrenjanin - Prestonica kulture Srbije 2025”. Kako je saopšteno iz Gradske uprave, u prvoj fazi obnove izvodiće se radovi na zameni krovnog pokrivača, kao i zidarski, gipsarski i fasaderski radovi.

Narodno pozorište “Toša Jovanović” najstarije je pozorište u zemlji sa očuvanom baroknom salom i zgrada je kategorizovana kao spomenik kulture od velikog značaja.

“Ne zna se pouzdano kada je podignuta zgrada u kojoj se danas nalazi pozorište, ali se smatra da je to bilo 1835. godine, mada je izvođenje predstava u gradu zabeleženo i ranije. Pozorište je izgrađeno u dvorištu zgrade Gradskog poreskog zvanja”, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Postoje pretpostavke da je zdanje u kom se nalazi pozorišna dvorana u stvari stari gradski žitni magacin koji datira još iz 18. veka. Međutim ova pretpostavka nije utemeljena, iako o tome postoje neki pisani izvori. 

“Na gruntovnoj mapi grada iz 1793. godine ne postoji građevina na tom mestu koja bi po gabaritima odgovarala današnjoj zgradi pozorišta, a takva građevina većih gabarita svakako bi bila ucrtana u planu”, objašnjavaju u Zavodu.

Od vremena podizanja, ili preuređenja ranije građevine u svrhe pozorišta, urađeno je više adaptacija. Prva zabeležena rekonstrukcija izvedena je 1884. po projektu gradskog inženjera Ferenca Pelcla. 

“Prema ondašnjim novinskim člancima, 1882. godine je u zgradi izbio požar u kome je značajno oštećena pozorišna sala. Nakon dve godine su završeni radovi na rekonstrukciji sale prilikom kojih je ona nadzidana, bina podignuta i ojačana, a ispod scene je oformljen prostor za orkestar”, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Naredna obnova pozorišta dogodila se 1923. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana, kada je u bivšoj zgradi Poreskog zvanja oformljen foaje sa garderbom, blagajnom i bifeom, a ulaz u pozorište je otvoren sa trga. Zatim je 1927. uvedena struja.

“Tokom 1980. godine urađeni su konzervatorski uslovi za radove na rekonstrukciji zgrade pozorišta, a 1984. je izrađena projektna dokumentacija. Tada je obnovljena fasada prema starim fotografijama, a nad nekadašnjom jednospratnicom dozidan je sprat radi nivelisanja visine sa susednim građevinama i smeštaja svih potrebnih funkcija. Postojale su tendencije da se izgradi savremena zgrada pozorišta, ali ona nije prihvaćena, jer je objekat proglašen za kulturno dobro”, naglašavaju u Zavodu.

Unutrašnost pozorišta je, zahvaljujući sačuvanim originalnim planovima, restarurirana. Barokni enterijer sale odlikuje se izuzetnom akustičnošću, funkcionalnošću i lepotom. U 2002. restaurirana je ulična fasada prema uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada, dok su radovi na obnovi krova izvedeni tokom 2006. godine. 

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.