НАЈСТАРИЈЕ ПОЗОРИШТЕ У СРБИЈИ ДОБИЈА НОВО РУХО Зрењанинско Народно позориште „Тоша Јовановић“ ускоро у новом сјају

Уговор је закључен 25. јуна са предузећима Гростатик из Ветерника, НПН из Новог Сада и АС Комерц - Стан из Београда, а реализација овог пројекта један је од најзначајнијих инфраструктурних подухвата у оквиру програма “Зрењанин - Престоница културе Србије 2025”. Како је саопштено из Градске управе, у првој фази обнове изводиће се радови на замени кровног покривача, као и зидарски, гипсарски и фасадерски радови.

Народно позориште “Тоша Јовановић” најстарије је позориште у земљи са очуваном барокном салом и зграда је категоризована као споменик културе од великог значаја.

“Не зна се поуздано када је подигнута зграда у којој се данас налази позориште, али се сматра да је то било 1835. године, мада је извођење представа у граду забележено и раније. Позориште је изграђено у дворишту зграде Градског пореског звања”, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Постоје претпоставке да је здање у ком се налази позоришна дворана у ствари стари градски житни магацин који датира још из 18. века. Међутим ова претпоставка није утемељена, иако о томе постоје неки писани извори. 

“На грунтовној мапи града из 1793. године не постоји грађевина на том месту која би по габаритима одговарала данашњој згради позоришта, а таква грађевина већих габарита свакако би била уцртана у плану”, објашњавају у Заводу.

Од времена подизања, или преуређења раније грађевине у сврхе позоришта, урађено је више адаптација. Прва забележена реконструкција изведена је 1884. по пројекту градског инжењера Ференца Пелцла. 

“Према ондашњим новинским чланцима, 1882. године је у згради избио пожар у коме је значајно оштећена позоришна сала. Након две године су завршени радови на реконструкцији сале приликом којих је она надзидана, бина подигнута и ојачана, а испод сцене је оформлјен простор за оркестар”, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Наредна обнова позоришта догодила се 1923. године по пројекту архитекте Драгише Брашована, када је у бившој згради Пореског звања оформљен фоаје са гардербом, благајном и бифеом, а улаз у позориште је отворен са трга. Затим је 1927. уведена струја.

“Током 1980. године урађени су конзерваторски услови за радове на реконструкцији зграде позоришта, а 1984. је израђена пројектна документација. Тада је обновлјена фасада према старим фотографијама, а над некадашњом једноспратницом дозидан је спрат ради нивелисања висине са суседним грађевинама и смештаја свих потребних функција. Постојале су тенденције да се изгради савремена зграда позоришта, али она није прихваћена, јер је објекат проглашен за културно добро”, наглашавају у Заводу.

Унутрашност позоришта је, захвалјујући сачуваним оригиналним плановима, рестарурирана. Барокни ентеријер сале одликује се изузетном акустичношћу, функционалношћу и лепотом. У 2002. рестаурирана је улична фасада према условима Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, док су радови на обнови крова изведени током 2006. године. 

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.