SUBOTICA POZIVA NA OTVORENI RAZGOVOR O SAMOUBISTVU "Svaka peta osoba koja izvrši suicid je mlađa od 50 godina" Severnobački okrug daleko ispred nacionalnog proseka

Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta nagoni ljude da sami sebi oduzmu život. Ove godine, 10. septembar Svetski dan prevencije samoubistva pod sloganom "Menjamo narativ o samoubistvu". Ideja je da se o suicidu više govori i da se započne dijalog koji može spasiti život.

Subotičani su uvek postavljali pitanje zašto u tom mirnom gradu na severu Srbije koji se diči multikulturalnošću, se događa najveći broj suicida. Dr Nada Kosić Bibić iz Zavoda za javno zdravlje Subotica ne krije zabrinutost.

"Stope su najviše na severu zemlje, u Severnobačkom okrugu - 25,3 na 100.000 stanovnika", objašnjava specijalista socijalne medicine, dodajući da je to dramatično više od nacionalnog proseka od 10,7 slučajeva.

Brojke su nemilosrdne. Prošle godine je u Severnobačkom okrugu 40 osoba izvršilo samoubistvo, pri čemu je, kako ističe dr Kosić Bibić, "više muškaraca - 31 ili 77,5%".

Ali ono što možda najviše zabrinjava stručnjake jeste starosna struktura žrtava.

"Svaka peta osoba koja izvrši suicid je mlađa od 50 godina, a svaka druga je uzrasta 65 i više godina. Polovina onih koji su izvršili suicid su u grupi radno aktivnog stanovništva", navodi doktorka činjenice koje govore da se ovaj problem ne tiče samo jedne generacije.

Globalno posmatrano, samoubistvo predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova našeg vremena. Svetska zdravstvena organizacija beleži preko 700.000 smrti godišnje, što čini ovaj fenomen četvrtim vodećim uzrokom smrti među mladima od 15 do 29 godina.

"Svako samoubistvo ima dalekosežne društvene, ekonomske i emocionalne posledice i duboko utiče na pojedince i zajednice širom sveta", objašnjava dr Kosić Bibić složenost ovog problema.

Ali šta zapravo vodi ljude do te krajnje odluke?

"Samoubilačko ponašanje je složeno, a faktori koji navode pojedinca da sebi oduzmu život su višestruki", kaže doktorka. Ona navodi da je "veza između samoubistva i mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola, te prethodnih pokušaja samoubistva odavno prepoznata". Međutim, problem je često dublji.

"Neka samoubistva se dešavaju impulsivno u trenucima krize praćene slomom i gubitkom sposobnosti da se osoba nosi sa životom i stresorima kao što su finansijski problemi, prekid veze, hronični bol i teška bolest“, objašnjava dr Kosić Bibić.

Posebno ranjive kategorije su one koje doživljavaju diskriminaciju.

"Stope samoubistava su visoke među ranjivim grupama koje doživljavaju diskriminaciju kao što su izbeglice i migranti, lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseksualne osobe i zatvorenici."

Ono što možda najviše alarmantno jeste činjenica da se mnogi slučajevi mogu sprečiti, ali nema dovoljno prepoznavanja znakova upozorenja.

"Da li ste znali da je u proseku 80% ljudi koji su izvršili suicid bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, a skoro polovina je bila mesec dana pre suicida?", pita se dr Kosić Bibić.

Zato je ključno prepoznati signale na vreme.

"Važno je da znate koji su upozoravajući znaci suicida. Oni uključuju beznađe, osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti, anksioznosti i uznemirenosti, povlačenje iz društva i izbegavanje prijatelja i porodice", nabrajaje doktorka.

Tu su i "bes koji je nekontrolisan, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, povećana upotreba alkohola ili droga". Nije zanemarljivo ni to što "prisutni su i problemi spavanja poput nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja".

Ovogodišnja kampanja "Menjamo narativ o samoubistvu" sa pozivom "Započni razgovor" predstavlja pokušaj da se prekrši kultura tišine koja često okružuje ovu temu.

"Promena narativa o samoubistvu se odnosi na transformaciju načina na koji doživljavamo ovo složeno pitanje i podrazumeva prelazak sa kulture tišine i nedostatka razumevanja na kulturu otvorenosti, empatije i podrške", objašnjava dr Kosić Bibić.

Sagovornica obljašnjava kako može da se pomogne.

"Proverite kako su vaši voljeni. Odvojite vreme da porazgovarate sa članovima porodice, prijateljem, kolegom ili čak strancem. To bi moglo da promeni tok njihovog života."

Mnogi se plaše da spomenu ovu temu, ali to je greška.

"Pazite na one koji se ne snalaze ili se bore i nemojte se plašiti da pitate nekoga da li ima samoubilačke misli. Otvoreni razgovor o samoubistvu može dati osobi druge opcije ili vremena da preispita svoju odluku, čime se sprečava samoubistvo."

Ključ je u empatiji, ne u panici. "Ponudite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje njihovih osećanja će smanjiti uznemirenost, neće je pogoršati. Ohrabrite ih da traže pomoć i dalju podršku", savetuje dr Kosić Bibić.

Simbolični gest podrške biće paljenje sveće 10. septembra u 20 sati.