СУБОТИЦА ПОЗИВА НА ОТВОРЕНИ РАЗГОВОР О САМОУБИСТВУ "Свака пета особа која изврши суицид је млађа од 50 година" Севернобачки округ далеко испред националног просека

Нико не може са сигурношћу да тврди шта нагони људе да сами себи одузму живот. Ове године, 10. септембар Светски дан превенције самоубиства под слоганом "Мењамо наратив о самоубиству". Идеја је да се о суициду више говори и да се започне дијалог који може спасити живот.

Суботичани су увек постављали питање зашто у том мирном граду на северу Србије који се дичи мултикултуралношћу, се догађа највећи број суицида. Др Нада Косић Бибић из Завода за јавно здравље Суботица не крије забринутост.

"Стопе су највише на северу земље, у Севернобачком округу - 25,3 на 100.000 становника", објашњава специјалиста социјалне медицине, додајући да је то драматично више од националног просека од 10,7 случајева.

Бројке су немилосрдне. Прошле године је у Севернобачком округу 40 особа извршило самоубиство, при чему је, како истиче др Косић Бибић, "више мушкараца - 31 или 77,5%".

Али оно што можда највише забрињава стручњаке јесте старосна структура жртава.

"Свака пета особа која изврши суицид је млађа од 50 година, а свака друга је узраста 65 и више година. Половина оних који су извршили суицид су у групи радно активног становништва", наводи докторка чињенице које говоре да се овај проблем не тиче само једне генерације.

Глобално посматрано, самоубиство представља један од највећих јавноздравствених изазова нашег времена. Светска здравствена организација бележи преко 700.000 смрти годишње, што чини овај феномен четвртим водећим узроком смрти међу младима од 15 до 29 година.

"Свако самоубиство има далекосежне друштвене, економске и емоционалне последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм света", објашњава др Косић Бибић сложеност овог проблема.

Али шта заправо води људе до те крајње одлуке?

"Самоубилачко понашање је сложено, а фактори који наводе појединца да себи одузму живот су вишеструки", каже докторка. Она наводи да је "веза између самоубиства и менталних поремећаја, посебно депресије и поремећаја употребе алкохола, те претходних покушаја самоубиства одавно препозната". Међутим, проблем је често дубљи.

"Нека самоубиства се дешавају импулсивно у тренуцима кризе праћене сломом и губитком способности да се особа носи са животом и стресорима као што су финансијски проблеми, прекид везе, хронични бол и тешка болест“, објашњава др Косић Бибић.

Посебно рањиве категорије су оне које доживљавају дискриминацију.

"Стопе самоубистава су високе међу рањивим групама које доживљавају дискриминацију као што су избеглице и мигранти, лезбејке, геј, бисексуалне, трансродне, интерсексуалне особе и затвореници."

Оно што можда највише алармантно јесте чињеница да се многи случајеви могу спречити, али нема довољно препознавања знакова упозорења.

"Да ли сте знали да је у просеку 80% људи који су извршили суицид било у контакту са лекаром примарне здравствене заштите, а скоро половина је била месец дана пре суицида?", пита се др Косић Бибић.

Зато је кључно препознати сигнале на време.

"Важно је да знате који су упозоравајући знаци суицида. Они укључују безнађе, осећај заробљености и безизлазности, анксиозности и узнемирености, повлачење из друштва и избегавање пријатеља и породице", набрајаје докторка.

Ту су и "бес који је неконтролисан, тражење освете, непромишљено понашање или упуштање у ризичне активности, повећана употреба алкохола или дрога". Није занемарљиво ни то што "присутни су и проблеми спавања попут немогућност спавања или стално спавање и драматичне промене расположења".

Овогодишња кампања "Мењамо наратив о самоубиству" са позивом "Започни разговор" представља покушај да се прекрши култура тишине која често окружује ову тему.

"Промена наратива о самоубиству се односи на трансформацију начина на који доживљавамо ово сложено питање и подразумева прелазак са културе тишине и недостатка разумевања на културу отворености, емпатије и подршке", објашњава др Косић Бибић.

Саговорница обљашњава како може да се помогне.

"Проверите како су ваши вољени. Одвојите време да поразговарате са члановима породице, пријатељем, колегом или чак странцем. То би могло да промени ток њиховог живота."

Многи се плаше да спомену ову тему, али то је грешка.

"Пазите на оне који се не сналазе или се боре и немојте се плашити да питате некога да ли има самоубилачке мисли. Отворени разговор о самоубиству може дати особи друге опције или времена да преиспита своју одлуку, чиме се спречава самоубиство."

Кључ је у емпатији, не у паници. "Понудите подршку. Показивање емпатије и потврђивање њихових осећања ће смањити узнемиреност, неће је погоршати. Охрабрите их да траже помоћ и даљу подршку", саветује др Косић Бибић.

Симболични гест подршке биће паљење свеће 10. септембра у 20 сати.