Nije crveno slovo, ali je jako poštovan
Molitve izgovorene na ovaj dan imaju posebnu snagu SLAVIMO PRAZNIK POLAGANJA POJASA PRESVETE BOGORODICE Važan je za ŽENE I PAROVE KOJI SE BORE ZA POTOMSTVO
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 13. septembra, obeležavaju praznik Polaganja pojasa Presvete Bogorodice, posvećen jednoj od najvažnijih hrišćanskih relikvija – pojasu koji je, prema predanju, pripadao Bogorodici Mariji.
Iako u crkvenom kalendaru ovaj dan nije upisan crvenim slovom, on uživa izuzetno poštovanje, posebno među ženama koje ga smatraju moćnim danom ispunjenja želja i molitvenih nakana.
Priča kaže da je nakon Uspenja Presvete Bogorodice, Sveti Toma u njenom grobu pronašao samo pojas, dok njeno telo nije bilo prisutno. Pojas je čuvan kao sveta relikvija do kraja Svetog Tominog života, a potom je prenet u Carigrad. U 4. veku bio je u Kapadokiji, da bi kasnije bio stavljen u zlatni kovčeg i nije vađen sve do vremena cara Lava Mudrog.
Legenda o njegovoj moći vezuje se i za caricu Zoi, kojoj su tadašnji lekari bili nemoćni. Po predanju, carica je sanjala Svetog Tomu koji joj savetuje da se opaše pojasom Presvete Bogorodice, i odmah je ozdravila. U znak zahvalnosti, sama je zlatnim koncem izvezla ceo pojas, čime je dobio današnji izgled.
Kasnije, u 14. veku, pojas dospeva u posed srpskog kneza Lazara, koji ga je sačuvao i, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio hilandarskom manastiru Vatoped. Svetinja je više puta deljena na delove, putovala kroz različite zemlje i korišćena u bitkama kao simbol zaštite i pobede.
Običaji i verovanja
Kod Srba ovaj praznik najviše poštuju žene i parovi koji žele potomstvo. Na taj dan vernici praktikuju molitvu, posećuju crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole za milost, zdravlje i plodnost.
Smatra se da molitve izgovorene na ovaj dan imaju posebnu snagu, a one koje ne mogu imati decu naročito traže pomoć Bogorodice.
Praznik se ponekad obeležava i kao krsna slava, a običaj nalaže da žene u tišini i sa verom pristupe molitvi i postu.
Polaganje pojasa danas
U 12. veku, pojas je ukraden iz Carigrada posle poraza cara Isaka od bugarskog cara Asama 1185. godine i prenesen u Bugarsku. Posle toga, u 14. veku, pojas dospeva u posed srpskog kneza Lazara, koji ga je sačuvao i, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
Pojas Presvete Bogorodice, izuzetno poštovana relikvija, i danas se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Veruje se da ispoljava zaštitu, zdravlje i blagostanje, a vernici i danas u molitvama traže njenu pomoć u svakodnevnom životu.
Sutra je dan kada žene posebno veruju u moć molitve i postavljanja dobrih namera, a običaji nalažu da se pojas, simbol čistoće i zaštite, ispoštuje kroz molitvu, post i veru u Božiju milost, piše portal Ona.
