Није црвено слово, али је јако поштован
Молитве изговорене на овај дан имају посебну снагу СЛАВИМО ПРАЗНИК ПОЛАГАЊА ПОЈАСА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Важан је за ЖЕНЕ И ПАРОВЕ КОЈИ СЕ БОРЕ ЗА ПОТОМСТВО
Српска православна црква и верници сутра, 13. септембра, обележавају празник Полагања појаса Пресвете Богородице, посвећен једној од најважнијих хришћанских реликвија – појасу који је, према предању, припадао Богородици Марији.
Иако у црквеном календару овај дан није уписан црвеним словом, он ужива изузетно поштовање, посебно међу женама које га сматрају моћним даном испуњења жеља и молитвених накана.
Прича каже да је након Успења Пресвете Богородице, Свети Тома у њеном гробу пронашао само појас, док њено тело није било присутно. Појас је чуван као света реликвија до краја Светог Томиног живота, а потом је пренет у Цариград. У 4. веку био је у Кападокији, да би касније био стављен у златни ковчег и није вађен све до времена цара Лава Мудрог.
Легенда о његовој моћи везује се и за царицу Зои, којој су тадашњи лекари били немоћни. По предању, царица је сањала Светог Тому који јој саветује да се опаше појасом Пресвете Богородице, и одмах је оздравила. У знак захвалности, сама је златним концем извезла цео појас, чиме је добио данашњи изглед.
Касније, у 14. веку, појас доспева у посед српског кнеза Лазара, који га је сачувао и, заједно са комадом Часног крста, поклонио хиландарском манастиру Ватопед. Светиња је више пута дељена на делове, путовала кроз различите земље и коришћена у биткама као симбол заштите и победе.
Обичаји и веровања
Код Срба овај празник највише поштују жене и парови који желе потомство. На тај дан верници практикују молитву, посећују цркве и манастире посвећене Богородици и моле за милост, здравље и плодност.
Сматра се да молитве изговорене на овај дан имају посебну снагу, а оне које не могу имати децу нарочито траже помоћ Богородице.
Празник се понекад обележава и као крсна слава, а обичај налаже да жене у тишини и са вером приступе молитви и посту.
Полагање појаса данас
У 12. веку, појас је украден из Цариграда после пораза цара Исака од бугарског цара Асама 1185. године и пренесен у Бугарску. После тога, у 14. веку, појас доспева у посед српског кнеза Лазара, који га је сачувао и, заједно са комадом Часног крста, поклонио манастиру Ватопед на Светој Гори.
Појас Пресвете Богородице, изузетно поштована реликвија, и данас се чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. Верује се да испољава заштиту, здравље и благостање, а верници и данас у молитвама траже њену помоћ у свакодневном животу.
Сутра је дан када жене посебно верују у моћ молитве и постављања добрих намера, а обичаји налажу да се појас, симбол чистоће и заштите, испоштује кроз молитву, пост и веру у Божију милост, пише портал Она.
